Бранко Јоцић, некадашњи директор „Путева Србије” и потпредседник странке Нова Србија, чини се, неће остати упамћен само због сумњи да је буџет предузећа пробио за готово 100 милиона евра и фалсификовао документацију о укупно потрошеним средствима. Поред „буџетског прекршаја”, Јоцићу се спочитавало и да је генерала Грујицу Давидовића запослио као супервизора на наплати путарине, затим да је имао обичај да избацује новинаре из канцеларије кад год би му поставили питање које му се не допада.

Некадашњи директор „Путева Србије” прокоментарисао је то своје кадровско решење – довођење генерала Давидовића на место супервизора. Давидовић је, иначе, некадашњи командант Ужичког корпуса и пријатељ Велимира Илића. Јоцић је оповргао тврдње да је генерал запослен када је он дошао у предузеће.

– Он је током 2005. године један период провео као супервизор и давао је сугестије за побољшање рада интерне контроле – рекао је тада Јоцић.

Јоцићу се приговарало и да је Милоша Недељковића, за кога се сумњало да је био један од чланова „друмске мафије”, поставио прво за шефа наплате путарине, а потом и за финансијског директора овог предузећа.

После изјаве Родољуба Шабића „да је Јоцић намерно желео да прикрије сумњиве активности у ’Путевима Србије’ тако што их је назвао пословном тајном”, потпредседник Нове Србије је повереника за информације од јавног значаја назвао „корумпираним идиотом”. Иако се очекивало, Шабић није реаговао на Јоцићеве увреде.

– Нећу га тужити. Његова изјава најбоље говори да више не може да сакрије нервозу због умешаности у случај „друмске мафије”. Готово је апсурдно да коментаришем ту изјаву. То би било као да коментаришем да ме је назвао Осамом бин Ладеном или Џеком Трбосеком. Па, и то би било боље, и то говори о нервози и неспособности Бранка Јоцића да одговори на питања која занимају српску јавност – рекао је тада Шабић.

Јоцић је пажњу јавности изазвао и због изјава да је Милоша Недељковића, рођеног брата једног од вођа „стечајне мафије”, лично поставио на место шефа наплате путарине, а потом и за финансијског директора и то после „консултација са страначким колегама”. Говорио је да се у конкретном случају радило о подели места у „Путевима Србије” на основу страначког договора. Тврдио је и да Недељковића пре тога никада у животу није видео.

Према наводима београдских медија, Јоцић и Недељковић су се на дан хапшења чланова „друмске мафије”, 24. маја 2006. године, враћали са службеног пута из Пуле. Према истим наводима, у тренутку када су обавештени да је ухапшено више од 25 људи, Недељковић је на аутопуту Београд – Загреб изашао из аутомобила и – нестао.

Убрзо потом, Јоцић Недељковићу потписује решење о годишњем одмору. И то супротно интерном правилнику предузећа који је предвиђао да се захтев за годишњи одмор подноси месец дана пре почетка његовог коришћења. Пошто се није вратио са годишњег одмора, Недељковић је добио отказ у „Путевима Србије”.

На питање новинара зна ли, можда, где се налази Недељковић, Јоцић је рекао: „Можда је код куће?! О њему могу да кажем да је добро радио свој посао. Првог месеца као начелник наплате путарине остварио је повећање од 18 одсто, а другог за чак 28 одсто”.

У каквим су односима били Јоцић и Недељковић може да се види из транскрипата прислушкиваних разговора које су водили. У једном од разговора, снимљеном крајем новембра 2005. године (чланови „друмске мафије” ухапшени су маја наредне године), Недељковић зове Јоцића и обавештава га да је „звао Веља”.

– Рекао ми је да ово није против нас, него против неких других, знаш… И да будемо мирни и да ћутимо, знаш… Рекао је „Само будите мирни и нема никаквих проблема против вас” – рекао је Недељковић Јоцићу.

Занимљив је био и Јоцићев коментар изјаве његовог „партијског шефа” Велимира Илића да је спреман да толерише крадуцкање.

– Мислим да сте то његово „крадуцкање помало” погрешно протумачили. Мислим да је Илић хтео да каже да радимо помало и без пара. А, ми то заиста и радимо, радимо често без пара – нагласио је Јоцић.

Бивши министар за капиталне инвестиције Велимир Илић рекао је јуче да Јоцић није незаконито прекорачио буџет, тврдећи да се ради о износу који је узет од тог предузећа да би се испунила квота коју је захтевао ММФ.

Покушаји да током јучерашњег дана ступимо у контакт са Јоцићем, остали су безуспешни. Број његовог мобилног телефона цео дан је био недоступан.

-----------------------------------------------------------

Јоцићева биографија

Некадашњи директор „Путева Србије” рођен је 1961. године у Панчеву. Дипломирао је на Економском факултету у Београду, на смеру Монетарна економија и банкарство. Магистрирао је на Економском факултету у Београду на тему „Савремени тржишни концепт финансирања пензионих фондова”. Радио је у ДП ХИП „Петрохемија” од 1989. до 1994. године, у ПП „Венид” из Београда 1995. и 1996. У Републичком фонду пензијског и инвалидског осигурања радио је 1997, а 2002. обављао је посао шефа одсека за економске послове рада и запошљавања у Савезном секретаријату за рад, здравље и социјално старање. Као директор Филијале Панчево у ЈУ банци а.д. радио је прошле године. Ожењен је и отац је двоје деце.

Мирослава Дерикоњић