Илија Ђорђевић, против којег је полиција прекјуче поднела кривичну пријаву за превару јер је на основу процене и стручног мишљења Николе Кусовца, музејског саветника у пензији, фалсификоване слике продавао као оригинале, у одређеним уметничким круговима важи за особу која је одавно умешана у продају фалсификованих слика познатих српских уметника, наводи „Политикин” саговорник који је желео да остане анониман. Пре неколико година, како наводи наш извор информација, Ђорђевић је у Атини организовао изложбу чувених сликара из Србије и сва дела је продао. Незванично сазнајемо, да су све продате слике са изложбе у Атини биле фалсификати.

Ђорђевић није имао своју уметничку галерију већ се само бавио препродајом слика.

МУП Србије је, подсетимо, поднео кривичну пријаву и против Николе Кусовца за фалсификовање службене исправе. Према наводима полиције, Кусовац је од 1999. године у више наврата издао стручно мишљење за фалсификована уметничка дела наших најпознатијих сликара као што су Петар Добровић, Сава Шумановић, Милан Коњовић, Никола Граовац и Мића Поповић.

У уметничким круговима одређен број људи је одавно незванично упознат са управо обелодањеним чињеницама полиције да Кусовац процењује и даје своје мишљење за сумњива уметничка дела. Они како кажу нису уопште изненађени вешћу да је против пензионисаног музејског саветника, који је био члан комисије за експертизу ликовних уметности у галерији „Артмедија”, поднета кривична пријава.

Кусовац је у изјави за „Политику” признао да је можда погрешио у одређеним проценама, али да то није радио руковођен материјалним интересом. Он је рекао и да му је цео случај подметнут, као и оригинална дела појединих сликара за која је издао потврду да су оригинали, а она је касније прилагана уз фалсификате ових дела.

Према речима нашег саговорника, који се бави истраживањем овог својеврсног облика уметничког криминала, фалсификовање слика је уносан црни бизнис. У тај ланац укључени су сликари, кустоси, аукцијске куће и препродавци. Према његовим речима, фалсификати слика наших класика са почетка прошлог века нису реткост, јер је најбрже и најлакше фалсификовати њихове радове због тога што је врло лако доћи до оригиналног платна из тог периода.

– Ту обично није реч о фалсификату постојеће слике, већ сликар по наруџбини ради нову слику, на пример Саве Шумановића. Она касније буде представљена као Шумановићево новооткривено дело. За то је потребно обезбедити документацију у којој, поред осталог, треба да пише и где је слика пронађена. Слика се онда односи на процену кустосу који је у игри. Он гарантује да је слика тобоже оригинал и ставља печат установе у којој је запослен или издаје сертификат са својим именом које је цењено у уметничким круговима. Слика се онда продаје, обично у иностранству, за око 20.000 до 40.000 евра. Сликару следи 1.000 евра које заради за седам дана колико је потребно насликати слику – објашњава наш саговорник.

У октобру прошле године полиција је, подсетимо, на бувљаку у Панчеву нашла фалсификате дела познатих сликара Саве Шумановића, Милене Павловић-Барили, Петра Добровића, Милана Коњовића, Петра Лубарде, Пеђе Милосављевића, Игњата Јоба и слично. Ова дела приметио је један од колекционара који је насео и купио их по цени од 12.000 евра а кад је открио, случај је пријавио полицији. Споменуте слике, наводно потичу из уништеног „Музеја ЗАВНОБИХ-а” у Мркоњић-Граду.

У Одсеку за кријумчарење уметнинама МУП-а Србије тада је наведено да је на полеђини слика, на старом папиру писало њихово порекло. Откривено је да су продавци младог сликара који је сликао фалсификате, плаћали две хиљаде динара по слици.