Истражни судија прекршио претпоставку невиности

Срђану Савовићу, првостепено осуђеном на десет месеци затвора због организовања нереда поводом „параде поноса” 2010. године, повређено је право на претпоставку невиности још на почеку истражног поступка. Одлуком Уставног суда од 19. јула ове године утврђено је да је тај прекршај направио односу на, у то време осумњиченог Савовића, истражни судија Вишег суда у Београду Александар Степановић.

Као судија са вишегодишњим искуством, Степановић је у решењу којим је 12. октобра 2010. године одредио притвор осумњиченом Савовићу, направио грешку наводећи „...да су окривљени предметна кривична дела извршили организовано и у групи са циљем да изазову неред”.У поменутом документу судија нигде није навео да постоји сумња да су окривљени извршили дело које им се тужилачким захтевом за спровођење истраге ставља на терет, већ је то формулисао „као готову ствар”.

Наводи у решењу написаном у односу на Савовића, поновљени су и у случајевима осталих окривљених: Младена Обрадовића, Милоша Поповића, Марка Лазаревића, Душана Илића, Добрице Радоњића, Игора Маринковића и Николе Видовића. Они, међутим, нису поднели уставну жалбу због кршења претпоставке невиности, али да јесу, Уставни суд би, сасвим је извесно, донео исту одлуку као у случају Савовића.

– Начело претпоставке невиности не односи се само на поступање током суђења и оцене доказа, већ се примењује и на осумњичене, односно окривљене пре подизања оптужнице за конкретно кривично дело и траје све док осуђујућа пресуда не буде потврђена у жалбеном поступку, односно док не постане правоснажна. Поштовање овог начела захтева од суда да током поступка не полази од унапред створене идеје да је окривљени извршио кривично дело за које се терети. У конкретном случају, суд је у претходном кривичном поступку, дакле пре подизања оптужнице, са извесношћу утврдио чињенице о чијем се постојању може расправљати тек на главном претресу. На тај начин истражни судија Вишег суда је прекорачио границе основане сумње, повредио претпоставку невиности окривљеног – наводи се у одлуци Уставног суда.

Осим овога, велико веће највише судске инстанце у земљи је, у образложењу одлуке навело и да је Виши суд у Београду одбио као неосноване жалбе које су браниоци окривљених поднели на решење о одређивању притвора окривљенима, а да при том није утврдио повреду права окривљеног на претпоставку невиности. Чињеница је, констатовао је Уставни суд, да је судско веће у другостепеном поступку изменило спорну формулацију наводећи „да из списа предмета произилази основана сумња да су окривљени извршили кривична дела која им се стављају на терет.

– Ово не значи да је Савовићу, као подносиоцу уставне жалбе, у другостепеном поступку пружена судска заштита због повређеног права, већ да у другостепеном решењу није поновљена иста повреда – наводи Уставни суд.

Савовићев бранилац, Предраг Васовић сматра да је оваква одлука Уставног суда била једина могућа с обзиром на то да је његовом брањенику, али и седморици других окривљених, очигледно повређена претпоставка невиности за које је истражни судија дао истоветно образложење за одређивање притвора.

– Уставни суд је само утврдио да је Савовићу повређена претпоставка невиности јер остали осумњичени нису изјавили уставну жалбу. Разлози које је навела највиша судска инстанца у земљи, међутим, односе се на све осумњичене. Претпоставка невиности повређена је и изјавама представника извршне власти и извештавањем медија. После свега тога окривљени нису могли да имају фер суђење. Они су унапред били осуђени изјавама политичара и написима медија. Оваква одлука Уставног суда даје наду и представља какву-такву сатисфакцију мом брањенику, али и осталим окривљенима – каже адвокат Васовић.

---------------------------------------------------------------

Претпоставка невиности

Да је неко невин док се не докаже супротно гарантује Устав као највиши правни акт једне земље, затим Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода и Законик о кривичном поступку.

Уставом је утврђено да се свако сматра невиним за кривично дело док се његова кривица не утврди правоснажном судском одлуком. Европска конвенција, такође, предвиђа да ће се свако ко је оптужен за кривично дело сматрати невиним све док се не докаже његова кривица на основу закона, док је ЗКП-ом прописано да се свако сматра невиним док се његова кривица не утврди правоснажном одлуком надлежног суда.