Високи савет судства изабрао је 81 судију по допунском конкурсу, али ће о томе званично обавестити јавност тек „крајем недеље”. Како незванично сазнајемо, међу изабраним кандидатима је један број бивших судија и један број судијских помоћника.

– Допунски конкурс за 81 место, колико је остало упражњено после општег избора судија у децембру, није обезбедио повратак на посао само судијама које су од 1. јануара остале без посла. На слободна места изабрани су и судијски помоћници, који су својим вишегодишњим радом у правосуђу доказали да имају квалитет и способност да обављају судијску дужност – речено је јуче „Политици” у Високом савету судства.

Тако ће броју од 1.531 судије у Србији, колико је изабрано у децембру приликом општег избора судија, бити додат још 81 делилац правде, али за сада није прецизирано ког датума ће они ступити на судијску дужност. Тек на јесен биће расписан и конкурс за додатна 104 места, јер је Високи савет судства донео одлуку о проширењу систематизације. Тако ће коначан број судија у Србији, после завршетка допунског и додатног конкурса, бити 1.716. То је за око 700 мање него што је судство имало до краја прошле године, пре реформе.

Државно веће тужилаца већ неколико дана заседа и приводи крају избор тужилаца и заменика тужилаца по допунском и додатном конкурсу за 87 јавнотужилачких функција. Србија сада има 67 јавних тужилаца и 546 њихових заменика, а Државно веће је објединило допунски конкурс за 40 непопуњених заменичких места и додатни конкурс за 47 додатних места у проширеној систематизацији, а треба да изабере и још два тужиоца. Тако ће укупан број јавнотужилачких места бити повећан са 613 на 702.

Међутим, за разлику од Високог савета судства, који није дао нарочиту предност бившим судијама, Државно веће тужилаца истиче да бивши односно неизабрани носиоци јавнотужилачких функција имају предност приликом избора, који је управо у току.

–Реч је о стручним, савесним и достојним носиоцима јавнотужилачке функције – рекао је јуче „Политици” др Милан Шкулић, члан Државног већа тужилаца и професор Правног факултета у Београду.

Он истиче да избор тужилаца и судија треба хитно завршити како би се исправиле грешке и решили егзистенцијални проблеми стручних и достојних људи који су остали без посла. Због свакодневних седница Државног већа тужилаца током ове недеље, др Шкулић је отказао учешће на конференцији о малолетничком криминалу у Риги.

– Било је случајева да за одређене кандидате једноставно није било места у оним тужилаштвима за која су конкурисали приликом општег избора. Сада је део њих конкурисао и за друга тужилаштва у којима има места, а поред тога отворена су и  нова места. За оне који ни сада не буду изабрани, а испуњавају критеријуме, веома је значајно да постоји могућност запослења на места саветника или стручних сарадника у тужилаштвима – каже професор Шкулић.

Влада Србије донела је недавно одлуку да неизабране судије и тужиоци, који су уложили жалбе, примају плату и остварују права из радног односа до одлуке Уставног суда о њиховим жалбама.

– То је свакако позитивно јер уноси један степен правне сигурности и ствара могућност да Уставни суд ради без временске пресије, али постоје и људи који нису уложили жалбу већ само конкурисали на нови конкурс. Ако сада не буду изабрани, наћи ће се у прилично незавидној ситуацији – објашњава др Милан Шкулић.

Истиче да је избор судија и тужилаца „у другом кругу” важан и због европских интеграција.

– Релевантне европске институције већ дуже време захтевају од Србије врло пажљив избор носилаца правосудних функција, уз брзо исправљање свих евентуалних грешака, које су у овом озбиљном и сложеном послу, нажалост, увек могуће. Сада је важно да што мање сенке падне на реформу правосуђа и да вратимо поверење грађана у реформу – каже др Шкулић.

Александра Петровић