Којих су пет следећих најважнијих корака у наставку процеса реформе правосуђа, питали смо надлежне у Министарству правде, Високом савету судства и Државном већу тужилаца. Њихови одговори су потпуно различити јер свака од ових институција има своју надлежност и своје задатке у сложеном процесу реформе.

Државни секретар Министарства правде Слободан Хомен каже да је „прво, основно и најважније да се заврши увођење свих предмета у компјутерски систем у целој Србији”.

– Рок за то је крај јуна. За првих пет месеци, од почетка рада нове мреже судова, у јединствени компјутерски систем унето је нешто више од 70 одсто свих предмета, а то су предмети са подручја Београда. Сада се ради на уношењу предмета свих осталих основних и виших судова у Србији. Када то завршимо, први пут у историји српског правосуђа, бићемо у могућности да сваког дана имамо најсвежије податке о сваком судском предмету, његовом трајању и датуму када је заказан – каже Слободан Хомен.

На другом месту на листи најважнијих корака Министарства правде је доношење четири процесна закона који ће омогућити краће трајање судских спорова. То су Закон о извршењу, Закон о судским вештацима, Закон о парничном поступку и Закон о нотарима (односно јавним бележницима). Прва два требало би да буду усвојена почетком јуна, а друга два на јесен.

– Трећи корак је међународна сарадња у кривичним стварима, јер је веома важно да Србија постане интегрисани део међународне правне помоћи када је у питању сарадња у кривичним стварима. Следећи корак је успостављање заједничке комисије Србије и ЕУ, која би имала задатак да током наредне две године на дневном нивоу прати реформу правосуђа. У томе би учествовали и Високи савет судства и Државно веће тужилаца. Та комисија би требало да Србију потпуно припреми за поглавље 23 у преговорима за улазак у ЕУ – каже државни секретар.

Један од приоритета Министарства правде јесте и завршетак изградње још три затвора, у Падинској Скели, Крагујевцу и Панчеву, као и изградња посебне зграде за сва јавна тужилаштва у Београду.

Високи савет судства има своју надлежност у реформи судства, а то је пре свега избор судија. Када је у питању решавање проблема статуса неизабраних судија, председница ВСС Ната Месаровић је уздржана у коментару.

– Све зависи од одлуке Уставног суда Србије. Зато сада не могу ништа да кажем о томе. Оно што ће у наредном периоду урадити Високи савет судства јесте избор 81 судије по допунском конкурсу, затим избор 104 судије по додатном конкурсу, као и избор једног судије Уставног суда и избор председника свих судова у Србији – рекла нам је Ната Месаровић.

Државно веће тужилаца такође има своје приоритете. Како нам је рекао Бруно Векарић, за Државно веће тужилаца најважнији је сталан дијалог са европском комисијом, а затим модернизација тужилачке организације и борба против организованог криминала и корупције.

– Ускоро треба да буде изабрано још 88 заменика тужилаца у Србији јер је Државно веће донело одлуку о проширењу систематизације и расписало конкурс. Осим тога, важан је и конструктиван дијалог са струковним удружењем јавних тужилаца – каже за „Политику” Бруно Векарић.

Ових дана у Србију стижу стручњаци Европске уније, који ће пратити даље кораке у реформи нашег правосуђа. Пропусти на којима је замерила европска комисија већ се отклањају. Написан је велики део одговора на жалбе неизабраних судија и тужилаца Уставном суду, који ће крајем ове недеље почети са одлучивањем у тим предметима.

Наши саговорници о томе нису говорили. Вероватно зато што виде даље од садашњег тренутка и сагледавају реформу као процес у коме нема стајања.

Александра Петровић