Метамфетамини су направили прави „бум” на наркосцени Београда. Ова синтетичка дрога најчешће се налази у облику кристалног праха, а под утицајем ових наркотика особе постају веома агресивне. Милош Богичић, шеф Одсека за сузбијање наркоманије у Полицијске управе за град Београд, каже да је у току претходне године заплењено 7.657 грама амфетамина у праху, 11.56 грама метамфетамина, око 2.500 таблета екстазија и 669 комада (доза) ЛСД-а. У 2009. години поднето је једанаест кривичних пријава против 20 особа за синтетичке дроге, а на територији целог Београда поднето је око 1.500 пријава против извршилаца кривичних дела у вези с дрогом.

„Синтетички наркотици у нашу земљу углавном долазе са запада – пре свега из Холандије и Белгије. Међутим, већа количина ове дроге у последње време долази из Пољске, Украјине и Бугарске, која је постала позната по синтетичкој дроги каптагон. Српска полиција је последњих неколико година открила две фабрике синтетичких дрога. У априлу 2008. у Винчи код Београда пронађене су лабораторија и супстанце за прављење наркотика, а у децембру 2007. године полиција је открила фабрику синтетичких дрога у Крњачи. После хапшења др Милана Зарубице, који је осуђен на дванаест година затвора због илегалне производње амфетамина, ухапшен је и Владимир Тотовски, који је организовао производњу синтетичких дрога уз помоћ супстанци које је узимао из македонске фармацеутске фирме ’Алкалоид’”, каже Богичић.

Наш саговорник додаје да су све машине које је Тотовски користио у производњи синтетичких дрога купљене као половне из немачке фабрике лекова и да оне могу слободно да се купе на тржишту.

Синтетички наркотици и даље имају статус најпопуларнијих дрога, а екстази пилуле, које су постале хемијска маскота тинејџера који су одрастали током деведесетих година, задржале су статус најпопуларнијих „викенд дрога” адолесцената који одрастају у новом миленијуму. Доктор Александар Рамах, наш реномирани неуропсихијатар, који већ деценијама ради с младим зависницима, каже да популарности ових пилула „кумује” њихова ниска цена, која износи свега неколико евра, али и илузија тинејџера да су амфетамини – викенд дроге, чије дејство престаје с првим сатима понедељка.

Амфетамини су, подсећа др Рамах, на тржиште медикамената избачени средином осамдесетих година и то под псеудонимом „лекови за спремање испита” који убрзавају мождану активност, спречавају одлазак у царство снова и повећавају будност и концентрацију...

„Већина новодизајнираних дрога прави се у илегалним кућним лабораторијама, а рецепти за креацију ових дрога се могу пронаћи чак и преко Интернета. Креатори ових наркотика покушавају да опонашају дејство већ познатих природних дрога па их рекламирају под слоганом ’Хероин на квадрат, а дупло јефтинији’ што је тачно, али се мора имати на уму да су оне и токсичније. Илустрације ради, количина синтетичке дроге величине зрна соли може да убије 30 људи. Стручњаци знају да су се на тржишту наркотика појавиле нове дроге када одједном дође до великог броја смртних случајева и психијатријских компликација”, истиче др Александар Рамах.

Директорка Завода за болести зависности др Јасна Дараган-Савељић каже да зависници од синтетичких дрога најчешће не долазе на лечење јер живе у илузији да су амфетаминске пилуле „лаке дроге” и да њиховим конзумирањем не оштећују своје здравље. Она, међутим, упозорава да конзумирање синтетичких дрога може да доведе до смртног исхода, нарочито ако особа узме више пилула – да би појачала дејство дроге или због тога што је само једна таблета не „ради” довољно.

„Амфетамини имају стимулативно дејство на централни нервни систем и под њиховим утицајем особа је у стању да без престанка игра и скаче целу ноћ, што је може увести у стање дехидрације, које је веома опасно по живот. У том стању их хитна помоћ најчешће и доводи у наш завод, с обзиром на то да смо ми једина установа за лечење болести зависности која дежура 24 часа дневно”, закључује др Дараган-Савељић. 

Катарина Ђорђевић