Драган Петровић Бајба, који је ухапшен прекјуче у Чешкој, представља се као члан групе „Крв и част” (Blood and Honour) и активиста „Националног строја” – организације којој припада и Новосађанин Горан Давидовић Фирер. У интервјуу за интернет странице руских екстремиста „Национални отпор”, Петровић тврди да је као националсоцијалиста активан око двадесет година и да је био први Србин који је после Другог светског рата објавио један пронацистички лист – „Поредак”.

„У Србији влада потпуна демократска диктатура... У њој нема стварне слободе говора”, каже Петровић, који сматра да су и Борис Тадић и медији марионете циониста који заправо владају земљом.

У разговору који је вођен пре годину дана, он тврди да је последња акција екстремиста била после хапшења „хероја доктора Радована Караџића”: „Ми смо сви учествовали у тим уличним акцијама и супротстављали се полицији ционистичке окупационе владе.”

„Циљ наше борбе је ослобођење Србије од те окупационе владе да би на власт дошли националисти који ће поново изградити велику и снажну Србију. Хоћемо да наш народ просветимо о питањима расе и нације, а пошто сматрамо да је будућност Србије у младим поколењима, углавном радимо с омладином”, објашњава Петровић и затим наводи имена српских музичких група чије концерте он и његови истомишљеници организују и чије албуме објављују: Stay the same, Battle flag, Револт Бгд, Бели орао, Разор 88, Директна акција.

Уз тврдњу да је Српска радикална странка најјача националистичка партија у земљи, Петровић напомиње да српски националсоцијалисти не подржавају ниједну званичну политичку организацију и да немају контакте чак ни са „Образом”. „Ми следимо пут самосталног отпора, без лидера, а пошто је то нелегални начин борбе, није нам ни потребна сарадња с легалним организацијама каква је ’Образ’. Већина тих такозваних националистичких организација плаши се сарадње с нама односно да ће их ционистичка пропаганда окривити за везе са „поквареним нацистима”. Ми имамо свој пут и свако у Србији зна и уважава нашу снажну уличну армију”, каже Драган Петровић.

Он сматра да тајна полиција прислушкује телефоне неонациста и тврди да их се режим „реално плаши”. Као најмрачније тренутке у српској историји наводи турску окупацију, победу комуниста 1945, стварање Југославије 1918. године и садашње „отимање наше свете земље Косова од стране циониста”, а херојима проглашава Радована Караџића и Ратка Младића, Жељка Ражнатовића Аркана. За Слободана Милошевића каже да је урадио много лоших ствари, да није заштитио Србе у Хрватској, али да је на „ционистичком суду у Хагу храбро бранио српски народ”.