Хроника
Ко још чека хашку пресуду
У притвору Трибунала борави 18 Срба и Хрвата којима суђење још траје, док одлуку у жалбеном поступку ишчекује још 11 особа
После пресуде седморици функционера војске и полиције БиХ, у хашком Трибуналу првостепени епилог поступка чека још укупно 18 особа, деветорица Срба и исто толико Хрвата. То су Радован Караџић, Момчило Перишић, Војислав Шешељ, Властимир Ђорђевић, Јовица Станишић, Франко Симатовић, Здравко Толимир, Стојан Жупљанин, Мићо Станишић, Анте Готовина, Иван Чермак, Младен Маркач, Јадранко Прлић, Бруно Стојић, Слободан Праљак, Миливој Петковић, Валентин Ћорић и Берислав Пушић. Њима је првостепено суђење још у току. Окончање жалбеног поступка и правноснажност пресуде још чекају Милан и Средоје Лукић, Милан Милутиновић, Никола Шаиновић, Драгољуб Ојданић, Сретен Лукић, Небојша Павковић, Владимир Лазаревић, Рамуш Харадинај, Идриз Балај, Лахи Брахимај и Расим Делић. Према најавама главног тужиоца Сержа Брамерца, Трибунал ће радити још четири године, до 2014. године. До тада би, према плану, требало да буду окончани сви поступци.
Радован Караџић, бивши лидер босанских Срба, оптужен је за геноцид у Сребреници, убиства и прогоне у БиХ, као и за опсаду Сарајева. У притвору Трибунала је од јула 2008. године, а суђење му је почело у октобру прошле године.
Војислав Шешељ, председник СРС, предао се Трибуналу у фебруару 2003. године, а суђење је почело четири године касније. Шешељу се стављају на терет ратни злочини у САО Славонија, Барања и западни Срем, у БиХ и Војводини. У међувремену је осуђен на 15 месеци затвора због одавања идентитета заштићених сведока.
Момчило Перишић, начелник Генералштаба Војске Југославије, у Хаг је отишао добровољно, 2005. године а терети се за опсаду Сарајева и гранатирање Загреба. Суди му се од 2008. године. Властимир Ђорђевић, бивши помоћник министра МУП Србије, одговара пред Трибуналом за ратне злочине над косовским Албанцима, 1999. године. Ухапшен је 2007. године у Црној Гори а суди му се већ годину и по дана.
Анте Готовина, заповедник Оперативне зоне Сплит, Маркач, бивши заменик министра одбране, и Чермак, командант специјалних јединице полиције, одговарају за злочине над Србима почињене у операцији „Олуја“. Готовина је ухапшен крајем 2005. у Шпанији, док су Маркач и Чермак пребачени у Трибунал 2004. године. Суђење им траје од марта 2008. године. Прлић и остали функционери такозване Херцег Босне, терете се за силовања, прогоне, убиства и депортације муслимана у тој области. Ово суђење почело је у априлу 2006. године.
Станишић, бивши начелник Државне безбедности Србије, и Симатовић, командант специјалних јединица полиције, у Хаг су изручени 2003. године. Приписују им се оптужбе за злочине у Хрватској и БиХ у ратовима од 1991. до 1995. године, а суди им се од 2008. године.
Здравко Толимир, помоћник команданта за обавештајне послове Главног штаба ВРС, оптужен је за убиства и прогоне муслимана у Сребреници. Он је ухапшен 31. маја 2007. године, а суђење му је почело пре четири месеца. Стојан Жупљанин, начелник Центра безбедности Бањалуке, и Мићо Станишић, министар полиције БиХ, окривљени су за убиства и депортације муслимана и Хрвата у више босанских општина. Станишић се предао у марту 2005, док је Жупљанин ухапшен у Панчеву, јуна 2008. године. Њихово суђење почело је у септембру прошле године.
Расим Делић, командант Главног штаба Армије БиХ, осуђен је првостепено на три године затвора у септембру 2008. године, због злочина над босанским Хрватима. Он чека одлуку у другостепеном поступку.
Харадинај, командант ОВК, и Балај, командант специјалних јединица „Црни орлови“, пуштени су из притвора и ослобођени су оптужби за нечовечно поступање према српским и ромским заробљеницима у затвору Јабланица. Због истих оптужби, Брахимај је осуђен на шест година затвора. У току је жалбени поступак по захтеву тужилаштва.
Милан Лукић, командант паравојних јединица босанских Срба „Осветници“ и „Бели орлови“, осуђен је на казну доживотног затвора због злочина у околини Вишеграда. Његов брат Средоје осуђен је на 30 година затвора у истом поступку, а чека се одлука жалбеног већа, по захтеву одбране.
Због злочина над косовским Албанцима током 1999. године, у фебруару 2009. године осуђени су представници власти и функционери војске и полиције Србије, Шаиновић на 22, Ојданић на 15, Павковић на 22, Лазаревић на 15 и Лукић на 22 године затвора, док је Милутиновић ослобођен оптужби. Шаиновић и Ојданић предали су се Трибуналу 2002. године, Милутиновић 2003, док су се Павковић, Лазаревић и Лукић предали 2005. године. И они у притвору Трибунала чекају да другостепено веће размотри њихове жалбе.
Хашки трибунал нема нових истрага, а и даље се трага за двојицом бегунаца –Гораном Хаџићем и Ратком Младићем.
Доротеа Чарнић
Последњи коментари
У тексту је неколико нетачних података. Младен Маркач је био командант Специјалне јединице полиције, а Иван Чермак помоћник министра одбране Хрватске и, послије Олује, командант Зборног мјеста Книн. Мићо Станишић је био министар унутрашњих послова Републике Српске, а не БиХ. Радим Делић је осуђен због злочина муџахедина над Србима, почињних на Озрену, у јесен 1995.године. Он не чека другостепену пресуду, јер је, у међувремену, умро.
Kada se konacno zatvori ovaj bordel onda ce Rusija i Kina da organizuje novi internacionali sud u kome ce se suditi ratnim kriminalcima:Bleru i njegovim pomagacima,Klintonu i njegovoj hunti i ostalim teroristima ali i njihovim vazalima sirom sveta a narocito srpskim. Kao sto americki ludak Bus rece-oni koji kriju i pomazu teroristima i sami su teroristi.






