Srđan S. (45) iz okoline Kragujevca, koga je tamošnja policija uhapsila zbog sumnje da je od marta ove godine, više puta silovao četrnaestogodišnju sestričinu, samo je jedan, kako se sumnja, od više stotina povratnika kada je reč o ovom teškom krivičnom delu. Nije on izuzetak ni kada je reč o tome da je na protivprirodni blud prinudio maloletnu devojčicu, niti da je tokom seksualnog čina primenio silu i pretio žrtvi da će „snositi posledice” ukoliko ga prijavi.

Iako se sumnja da mu nije prvi put da je počinio ovako gnusno delo, prema dostupnim informacijama, Srđan S. nikada zbog toga nije završio iza rešetaka.

„Politikin” sagovornik, koji je zbog delikatnosti teme i slučaja, želeo da ostane anoniman, kaže da je među silovateljima mnogo povratnika.

– Veliki je broj silovatelja koji imaju neki impuls koji ih tera da rade takve stvari. Zato je vrlo važno u zatvoru organizovati dobar tretman pomoću kojeg bi, počinioci krivičnog dela silovanja, bili „izlečeni” od ovog poriva. Isto treba napomenuti da postoji više vrsta silovanja. Ona koja se dešavaju u određenim situacijama (situaciona silovanja), ali i onih počinilaca koji imaju tendenciju ka nasilju – kaže naš sagovornik.

Kod slučaja silovanja, objašnjava naš sagovornik, veoma su važna pravila krivičnog postupka.

– Vrlo je važno da se pravilima krivičnog procesnog zakonodavstva omogući da se žrtva u postupku poštedi raznih reprekusija. Tu, najpre, mislim na sekundarnu viktimizaciju. Šta je cilj? Žrtva koja pretrpi silovanje o nemilom događaju mora da govori i po nekoliko puta, u različitim fazama postupka. Svaki put kada žrtva iznova prepričava šta joj se dogodilo doživljava novu psihološku traumu – objašnjava naš sagovornik.

Iz straha od lošeg postupanja, prema njegovim rečima, mnoge žrtve ne prijavljuju da su bile silovane. Zato se broj onih koji dođu pred sud, mnogo razlikuje od pravog broja silovatelja. Po nekim istraživanjima, navodi naš sagovornik, na jedno prijavljeno silovanje dolazi pet ili šest koja nisu prijavljena. Nasuprot ovome, izvestan procenat prijavljenih silovanja je lažan.

Sudije, prema njegovim rečima, i dalje izriču kazne na granici ili ispod zakonskog minimuma. Nije, međutim, svako silovanje isto. Za teži oblik silovanja, kada je tokom prisilnog seksualnog kontakta došlo do povrede, izriču se strože kazne.

Naš sagovornik navodi primer od pre nekoliko godina kada je lažnom taksisti koji je primao devojke u svoj automobil, a potom ih odvozio na skrovita mesta i silovao, izrečena kazna zatvora od 15 godina, što je bila maksimalna kazna u to vreme.

Podsetimo, Vlada Srbije usvojila je krajem aprila takozvani Marijin zakon, koji predviđa da će svi izvršioci krivičnih dela silovanja ili pedofilije nakon odsluženja zatvorske kazne biti pod nadzorom policije i društva. Zakonom je predviđeno i da osuđenima neće biti dozvoljen ni uslovni otpust, već će morati u celosti da odsluže kaznu.

Za izradu zakona korišćen je tekst „Marijinog zakona” koji je sačinio i Ministarstvu pravde ranije dostavio Slobodan Jovanović iz Starih Ledinaca, čija je osmogodišnja ćerka pre dve godine silovana i ugušena, kao i rešenja iz Velike Britanije u toj oblasti, posebno za mere nakon odslužene kazne.

U SAD postoje zakonske mogućnosti da se učinilac silovanja, za koga se oceni da je verovatni povratnik, i da spada u takozvane seksualne predatore, stavi pod odgovarajući nadzor i posle izvršenja kazne. U teškim slučajevima, čak se primenjuje hemijska kastracija u Severnoj Americi, Kanadi, Danskoj, Norveškoj, Švedskoj, ali je dozvoljena samo ako postoji pismeni pristanak osuđenog.