Убиство Бранислава Шарановића, пуцњевима из хеклера, само је још један у низу доказа да „коцкарска индустрија” у Србији представља веома ризично поље. Шездесетшестогодишњи власник компаније „Фил–Шар” контролисао је рад четири коцкарнице које се налазе у Београду, Крушевцу и Александровцу. Између осталих, управљао је и коцкарницом на другом спрату хотела „Славија”.

На листи власника слот клубова у Србији налазе се имена људи који су одлежали затворске казне или им се суди за убиства, диловање наркотицима и привредни криминал. Андрија Драшковић, кога су италијанске власти тражиле због умешаности у шверц цигарета, а у Србији му се суди за убиство – због чега је провео четири године у затвору, у оквиру свог ДЛМ холдинга управља и компанијом која контролише слот клубове ФУН, отворене на више ексклузивних локација у Београду, од Славије до Кнез-Михаилове улице.

Своје клубове има и Милан Наранчић, звани Лимун, некада близак сурчинском клану. Он је један од најутицајнијих на домаћем тржишту слот апарата, а власник је компаније ЛД Гамес с.р.о, основане 2003. године у граду Чеб, у Чешкој, која се бави производњом и продајом електронских апарата за коцкање. Наранчић у Србији контролише ланац слот клубова преко компаније БН, чији је формални власник његова жена Бранка. Ови клубови се налазе на 13 локација у Београду, Новом Саду и Крушевцу. Други ланац коцкарница на који Наранчић има утицај јесу „Ред лаје” слот клубови, који се налазе углавном по Војводини и који су регистровани на име Дејана Стојановића, са којим Наранчић заједно води фирму у Чешкој.

Новак Буха управља са девет „Гејм планет” слот клубова, у Београду и Новом Пазару. Он је рођени брат бившег вође сурчинског клана Љубише Бухе Чумета. Новаку Бухи се суди пред Четвртим општинским судом у Београду за изнуду новца.

Ниједан ланац коцкарница у Србији нема тако бурну историју као што је „Зона среће”. Ова компанија, која већ 14 година нуди коцкање на апаратима на 23 локације широм земље, упркос свом имену, прошла је кроз крваву историју која укључује убиство власника и директора компаније. Дарко Живковић, који је био власник „Зоне среће” од 2004, убијен је, заједно са своја два пријатеља, 28. септембра 2007. године, а убица се од тада налази у бекству.

За убиство Душана Тркуље, директора „Зоне среће”, које се догодило у августу 2001, осумњичен је био Слободан Арамбашић, власник ове компаније од 1999. Према тексту кривичне пријаве, њих двојица су тог дана испред спортског центра „Раднички” имали жестоку расправу која се завршила оружаним обрачуном пиштољима и ручном гранатом. Тркуља и Арамбашић су тада већ били забележени у полицији. Према информацијама МУП-а, Арамбашић је осуђиван пет пута, због стављања у промет наркотика и нелегалног поседовања оружја, а Тркуља је такође био вишеструко осуђиван због крађа и разбојништва. Слободан Арамбашић данас држи половину власништва над клубовима „Зона среће”.

Тренутно једини казино у Србији, „Гранд казино”, према подацима домаћих и страних бизнис регистара, контролише израелско-румунски држављанин Фреди Р. Који је више пута био учесник финансијских малверзација и скандала у неколико земаља. Због вишегодишњег избегавања плаћања пореза, његова казина у Румунији су платила казну од преко милион евра. Прошлог лета он је ухапшен у Израелу због преваре у продаји мермера у којој је је власнике компаније која је мермер купила оштетио за 1,1 милион евра. Судски поступак је у току. Фреди управља радом два казина у Грчкој, „Лоутраки” и „Родос”, „Гранд казином” у Београду и два казина у Румунији.

Многи од власника казина из претходне деценије завршили су насилном смрћу. Најпознатији међу њима је био Жељко Ражнатовић Аркан који је имао своју паравојну јединицу. Када је 15. јануара 2000. године, у лобију хотела „Интерконтинентал”, убијен са три хица у главу, један од послова које је водио било је управљање казином који се налазио у хотелу „Југославија”. Арканов пријатељ и један од команданата његове гарде, Славко Мијовић звани Мија Пијук, био је током деведесетих власник казина „Фер-плеј” у хотелу „Касина”. Пијук је убијен 19. октобра 2001, када је нападач испалио из хеклера преко 20 метака у њега, док је седео у свом џипу испред једног београдског кафића. Тодор Гардашевић, убијен 5. јула 2000. са неколико хитаца у груди и главу, док је напуштао свој аутомобил паркиран испред хотела „Југославија”, водио је казино који се налазио у центру Београда, у име његовог кума – Андрије Драшковића.

-----------------------------------------------------------

Експанзија слот клубова

Експанзија посла са слот апаратима десила се у годинама после доношења Закона о играма на срећу.

Разлог се може наћи у томе што је овај закон, који је ступио на снагу 2004. године, казина превео у контролисано лиценцирано тржиште, кладионицама наметнуо веће финансијске обавезе, док је поље слот клубова оставио као најлакше за опстанак. Према подацима Управе за игре на срећу, у Србији тренутно постоји 87 лиценцираних компанија које приређују коцкање на аутоматима. Ове компаније управљају са 2.192 слот клуба широм земље, а у њима се нуди коцкање на близу 20.000 машина.

Стеван Дојчиновић

(НУНС Центар за истраживачко новинарство)