Комитет УН оптужује, Србија ћути

Седам је месеци откако је Комитет Уједињених нација за људска права, после спроведеног поступка, закључио да је Србија, у случају смрти Зорана Новаковића (25), одговорна за кршење права на живот прокламована Међународним пактом о грађанским и политичким правима. Исто је толико да нико од надлежних државних институција ништа конкретно није предузео у вези са оваквим закључком Комитета, иако су били у обавези да то ураде.

– Крајем новембра прошле године, петнаестак дана откако смо на кућну адресу добили документ из Женеве, обратили смо се Сањи Јашаревић Кужић, помоћнику министра и руководиоцу Сектора за унапређење и заштиту људских права у Министарству за људска и мањинска права, с молбом да држава, што пре, испуни оно што је Комитет наложио. До данас, међутим, од ње нисмо добили никакав одговор. Увидели смо да су сви наши покушаји да ступимо у контакт с надлежнима безуспешни, па смо се поново обратили Комитету Уједињених нација за људска права – каже за „Политику“ Драгана Новаковић, сестра покојног младића.

Овога пута, наводи Драгана, држава је „експресно“ реаговала, али, уместо изјашњења о одлуци, у Женеву је послата информација да је против лекара окривљених за Зоранову смрт 2008. године подигнута оптужница и да се против њих, пред надлежним судом, води кривични поступак. Као важан детаљ читавог случаја, Драгана наводи да је суђење лекарима почело тек 23. децембра 2010. године, седам и по година од смрти њеног брата.

– Мислили смо да ће после закључка Комитета да је Србија одговорна што није спровела ефикасну истрагу о Зорановој смрти, али и што није предузела одговарајуће радње против оних који су одговорни за то, нешто променити. Али... Овде смо се обраћали свима за које смо мислили да су релевантни да одговоре на наше представке: Министарству правде и здравља, председницима разних скупштинских одбора, премијеру, председнику Тадићу – са уздахом говори Новаковићева.

Агонија породице Новаковић почела је једне среде у марту 2003. године, када се Зорану испод зуба изненада појавио минијатурни оток. Одмах се упутио код приватне, најближе зубарке у насељу, која му је препоручила да пије антибиотик. Већ сутрадан, оток се проширио на цео подваљак, а зубарка којој се поново обратио удвостручила је прописану дозу лекова. Оток је увече почео да се шири и на врат, па је Зоран са сестром отишао код дежурног лекара у амбуланту „Мажестик”. Пошто га је прегледао, прописао му је пет најјачих доза пеницилина.

– Исте вечери су у Ургентном центру одбили да Зорану дају инјекцију пеницилина. Рекли су и да то не спада у хитну терапију – резигнирано прича Драгана.

Породица сада покојног младића није знала да пролазе најдрагоценији минути његовог живота. Тек ујутру, у дому здравља, Зоран успева да добије прву инјекцију. Потом и другу, па трећу. Али оток се не смањује, већ се спушта до кључне кости. После треће инјекције, поново одлазе у амбуланту „Мажестик” у којој их лекар, видно забринут, одмах упућује на Клинику за максилофацијалну хирургију.

Иако под страшним боловима и високом температуром, у стању да не може да прогута пљувачку, али издржавајући на ногама, Зоран се храбро држао.

Једва дочекавши јутро, младић поново стиже на Клинику за максилофацијалну хирургију, где га примају као хитан случај. На врату младића лекари, за шест дана, раде пет инцизија, глава је обмотана…

– Изгледало је да је Зорану у суботу било боље. А, онда увече  – шок. Зоран се тресао у грозници. Температура му се није спуштала са 39 степени – јада се сестра покојног младића.

Зорана, у недељу ујутру, пребацују на Одељење за интензивну негу и реанимацију Института за инфективне болести Клиничког центра Србије. За само неколико сати, упркос напорима лекара, младић умире.

------------------------------------------------------------

Окривљени лекари

Због оптужби да су одговорни за смрт младића пред Вишим судом у Београду одговарају Владимир Синобад, Милан Ромић, Иван Сјеробабин, Мирослав Вукадиновић, лекари с Клинике за максилофацијалну хирургију, и Ебрахими Кераматолаха из Ургентног центра.

Пресуда лекару „Децедре”

Судско веће Вишег суда у Београду изрећи ће данас у подне пресуду доктору Драгославу Вукајловићу због несавесног лечења пацијента Зорана Матића (28), који је, после операције вена, преминуо у клиници „Децедра” 2000. године. Вукајловић је 2002. био осуђен на годину дана затвора, али је та пресуда укинута две године касније и предмет је враћен на поновно поступање.

Матић је 10. новембру 2000. отишао на операцију вена потколенице у приватну клинику „Децедра”, а преминуо је четири дана касније због тромбоемболије плућа.
Власници клинике Светлани Сремчевић и трима лекарима „Децедре” суди се и због смрти Јелице Радовић (19), која је умрла 9. септембра 2006. после операције чукљева.