Мирослав Мики Курак, више пута довођен у никада до краја расветљену везу са убиством новинара Славка Ћурувије, данас живи у Танзанији где се бави организовањем лова на афричку крупну дивљач. На интернет презентацији фирме „Стазе дивље Танзаније”,са седиштем у Дар ес Саламу, истакнуто је да је Курак, организатор лова, српског порекла, да има војно искуство и да течно говори енглески, руски и свахили. У Кураковој организацији, лов на биволе, крокодиле, нилске коње или дивље мачке у Танзанији кошта од 10.000 (десетодневни аранжман) до 45.000 америчких долара (двадесетодневни аранжман).

Према речима адвоката Стевана Протића, правног заступника Мирослава Курака, његов клијент заиста живи у Танзанији, али редовно долази и у Србију, а против њега не постоји никаква званична оптужница српског правосуђа.

–Мирослав Курак бави се организовањем лова у Африци. Против њега није подигнута оптужница, тако да нико не може да каже да се он крије или да је побегао из Србије – тврди Протић.

Подсетимо, име Микија Курака као наводног извршиоца Ћурувијиног убиства први је јавно поменуо лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ. За време истраге о Ћурувијином убиству, поједини сведоци су тврдили да су у близини места где је Славко Ћурувија убијен 11. априла 1999. године, непосредно пре самог злочина,видели оперативце Државне безбедности Мирослава Курака и Ратка Ромића. Накнадним проверама утврђено је,на основу анализе базних станица мобилне телефоније,да су Ромић и Курак у време убиства заиста били у близини места где је ликвидиран Ћурувија. Медији су Ромића спомињали као човека који је службено задужио белог „голфа”, возило које је виђено недалеко од места злочина.

Мирослав Курак је почетком деведесетих година био полицајац, припадник јавне безбедности. Касније прелази у РДБ, али је знатно пре Ромића напустио тајну службу. Потом се једно време бавио угоститељством, наводно је у месецима по завршетку бомбардовања 1999. године био сувласник ноћног клуба „Сансет” у хотелу „Метропол” у Београду.

Током сведочења у Специјалном суду, сведок сарадник Дејан Миленковић Багзи изнео је податак да су Милорад Улемек Легија и Душан Спасојевић планирали да убију Курака и Ромића, а да су на њиховом праћењу радила браћа Милош и Александар Симовић. Према Миленковићевим речима, Курак и Ромић су приметили „пратњу” и потом успоставили контакт са Улемеком и Спасојевићем. Миленковић је навео да не зна шта је био мотив да се они убију и зашто су после разговора с њима Улемек и Спасојевић одустали од убиства.

Убице су у Славка Ћурувију с леђа испалиле 17 хитаца. Налогодавци и извршиоци ликвидације до данас, скоро 11 година после злочина, нису пронађени.

Марко Албуновић