Максимална казна за убиство трогодишње девојчице

Погледа упртог у судско веће, Малиша Јевтовић и Ана Филиповић, које је оптужница Окружног јавног тужилаштва у Београду теретила за свирепо убиство трогодишње Катарине Јанковић, односно помагање у извршењу дела, слушали су изрицање пресуде. Председник судског већа изрекао је Јевтовићу максималну казну затвора од 40 година, док је његова невенчана супруга осуђена на три године краћу казну. Исте казне, окривљенима изречене су и у мају 2007. године после првог суђења. Ову пресуду, међутим, укинуо је Врховни суд Србије и предмет вратио на поновно суђење.

Током доказног поступка суд је утврдио да је окривљени Јевтовић сексуално злостављао и на свиреп начин, убио малену Катарину. Иживљавајући се над девојчицом, Јевтовић јој је, како је утврђено током поступка, нанео повреде у виду расцепа јетре због којег је дошло до искрвављења у трбушну дупљу. Ове повреде, како су утврдили вештаци, нанесене су механичким оруђем.

– Судско-медицинским вештачењем утврђено је постојање три групе повреда: оне које су маленој Катарини нанете непосредно пред смрт, оне које је задобила неутврђеног тренутка у последњих 48 сати и седам дана пред њену смрт. На исти начин утврђена је врста повреда, њихова локација и механизам њиховог настанка – наводи Ивана Рамић, портпаролка Окружног суда у Београду.

Суд је током суђења, према речима наше саговорнице, утврдио да је окривљена Ана Филиповић, мајка настрадале девојчице, са умишљајем помагала Јевтовићу да изврши кривично дело. Она је, наиме, одводила ћерку у Звездарску шуму и пуштала је да насамо шета с Јевтовићем. На овај начин, како је суд утврдио, Филиповићева је створила услове за извршење кривичног дела, прикривала трагове, али и повреде на Катаринином телу. Да би одбранила себе, али и Јевтовића, Филиповићева је у свом окружењу говорила да је девојчица, седам дана пред смрт, пала у трамвају. Другу причу, међутим, она је испричала лекарима у КБЦ „Звездара” у коју је непосредно пред смрт одвела ћерку. Филиповићева је, наиме, пред лекарима тврдила да је девојчица „доживела пеницилински шок”.

– Суд је утврдио да су окривљени били урачунљиви у време извршења дела, да су поступали са умишљајем, да су могли да схвате значај свог дела, да су управљали својим поступцима, да су били свесни последица дела и да су на њих пристали – каже Рамићева.

Износећи одбрану током првог главног претреса, према речима наше саговорнице, Јевтовић је негирао извршење дела које му се ставља на терет. Тврдио је да је малену Катарину злостављала мајка, а да ју је он штитио „колико је могао”. После укидања прве пресуде, током поновног претреса, окривљени се бранио ћутањем. Тврдио је да оптужница садржи недостатке због којих не може да се изјашњава о њој. Судско веће је овако Јевтовићево изјашњење сматрало као његово право да не износи одбрану, односно да се брани ћутањем.

– Окривљена Филиповићева је, пред судским већем, тврдила да јој је Малиша давао нека средства која јој је сипао у пиће, наводећи да су она била од слаткасто-горког до киселкастог укуса и да су је она онемогућавала да доноси рационалне одлуке. Такође је тврдила да је Јевтовић имао ауторитет над њом због чега није могла самостално да доноси одлуке. Тврдила је да је таквог менталног склопа да је подложна утицајима и да је Малиша то користио. Пред судским већем је такође тврдила да су јој у амбуланти Окружног затвора давана средства за умирење која су утицала на њену свест и да је због тога мењала исказе током кривичног поступка – објашњава портпаролка Окружног суда.

– Током доказног поступка, судско веће је, поред осталих, саслушало и вештака психијатра којем је претходно био омогућен увид у медицински картон Филиповићеве. Вештак је посведочио да су окривљеној давана уобичајена средства за умирење, када је то било потребно, али да она нису могла да утичу на њену свест и вољу. Психолог, који је такође у својству сведока саслушан пред судским већем, оповргао је тврдње Филиповићеве, наводећи да она није имала ментални склоп какав је рекла и да није морала да се повинује свакој Јевтовићевој одлуци.

Вештаци су, такође, изјавили да савремена медицина не познаје опијате или друга средства која на моћ расуђивања утичу како је то описала Филиповићева. Током поступка је саслушано више сведока међу којима родитељи окривљене, њена баба, докторка која је примила дете у КБЦ „Звездара”. Обављено је психолошко и психијатријско, као и вештачење ДНК трагова који су пронађени у стану окривљене.

По добијању писменог отправка пресуде, странке имају право да уложе жалбе у року од 15 дана од њеног пријема, а о њима ће одлучивати Врховни суд Србије, завршава Рамићева.

Мирослава Дерикоњић