Марихуана на сваком ћошку

Београдска полиција је у прошлој години у 2.100 акција на територији главног града запленила око 35 килограма хероина, 204 килограма марихуане, око 2,6 килограма кокаина и око 9,5 килограма разних синтетичких дрога. Поднето је 192 кривичне пријаве против осумњичених за производњу и трговину наркотицима. Драган Ракић, начелник Одељења за сузбијање наркотика у ПУ Београд каже за „Политику” да је марихуана најзаступљенија дрога у главном граду.

–Заплена марихуане се повећава из године у годину, јер то је дрога која је по количини најзаступљенија не само код нас већ и у свету. Она је кабаста, тешка и за њено уживање је потребно четири, пет грама, за разлику од хероина или кокаина за чије уживање просечно није потребно више од 0,25 грама. Марихуана, осим појединих синтетичких дрога, је једина дрога која се производи у Србији – објашњава Ракић.

Београдска полиција је у току прошле године пресекла неколико великих канала кријумчарења „сканка”.

–То је марихуана која успева у вештачким условима и доста је заступљена код нас. Јача је од обичне марихуане - „албанке” или „домаћице”. Кријумачари се из Албаније преко Црне Горе где се складишти у Тузима, одакле долази на наше тржиште и даље се транспортује ка Западној Европи. Килограм „сканка” је до десет пута скупљи и креће се око 2.000 евра у односу на килограм „обичне” марихуане, која кошта око 200, 300 евра – каже Ракић.

Најопаснија дрога је, каже наш саговорник, хероин, који ствара психичку и физичку зависност. У Србију долази већ устаљеном такозваном балканском рутом хероина. Са истока, из Авганистана преко Турске и Бугарске хероин улази у Србију, одакле се највеће количине упућују даље ка Западној Европи.

–Ми смо земља транзита на „балканском путу хероина”. Највеће количине само пролазе кроз нашу земљу, јер су Београд и Србија „мало” и „јефтино” тржиште за хероин. Дилерима је много исплативије да га пласирају на Запад, где им је зарада вишеструка. Овде зарађују тако што хероин увек мешају са другим супстанцама - на килограм хероина додају три килограма разблаживача и добију четири килограма дроге. Када се спусти на улицу, хероина у супстанци која се купује има свега од три до пет одсто – каже Ракић.

Чланови две организоване криминалне групе осумњичене за дистрибуцију и трговину хероина на челу са осумњиченима Хикметом Хајровићем и Далибором Ристићем (27) из Падинске Скеле, ухапшени су крајем прошле године. На територији Београда група је „растурала” од пет до седам килограма хероина недељно.

–Ово хапшење довело је до стварања одређеног вакума од неколико месеци јер је Хајровић хероином снабдевао и друге групе по Србији. Тада је нагло скочила цена хероина, јер га је било тешко наћи. Просечна цена килограма ове дроге је у Београду око 12.000 па до 16.000 и 18.000 евра. Грам хероина је на улици око 15 евра – каже Ракић.

На цену дроге, према речима нашег саговорника, утичу квалитет и количина која се купује. Што је дрога квалитетнија она је и скупља, а куповина што веће количине снижава њену цену.

Кокаин, чије је порекло Јужна Америка, је скупа дрога, чак три до четири пута скупља од хероина, због чега је у Београду и има мало.

–Ми нисмо тржиште за кокаин. То је дрога „џет – сета” и богатих свугде у свету. Грам кокаина је на улици у Београду око 50, 60 евра – процењује наш саговорник.

Ракић каже да су веома опасне синтетичке дроге на бази амфетамина, чије је коришћене лако и цена ниска, а које су веома доступне младима. Реч је о стимулативним „дрогама за журке”.

–Не постоје нове дроге. Све синтетичке дроге, као и екстази, су на бази амфетамина, који се налази на листи дрога Министарства здравља. Проблем је што су се дилери досетили да праве наркотике и продају као екстази, а у ствари је реч о сасвим другим супстанцама, које се не налазе на забрањеној листи дрога. Онда полиција не може да ради свој посао. Због тога је неопходно стално ажурирање овог списка – сматра Ракић.   

----------------------------------------------

Наркотици и оружје у „штековима”

Организованих криминалних група нарко-дилера, као што је то био некадашњи „земунски клан”, према тврдњама Драган Ракића - у Београду нема.

–Сви „водећи криминалци” који су имали везе са трговином наркотика су или у затвору или су у иностранству. Дроге има у свакој београдској општини где их групе нарко-дилера продају. „Озбиљних” криминалних група нарко-дилера је мало. Проблем је наћи такозване штекове „озбиљних” нарко-дилера, који изнајмљују станове искључиво за складиштење дроге, оружја, новца. У стану у којем пријаве да живе, полиција током претреса никада ништа инкриминушуће не нађе. Због тога су акције хапшења и пресецања великих канала кријумчарења наркотика резултат опсежног вишемесечног оперативног полицијског рада – тврди Ракић.

----------------------------------------------

Међународна сарадња

На основу оперативних података београдске полиције, у току прошле године, европске полиције заплениле су 102 килограма хероина, 26 килограма кокаина и седам килограма „сканка”. Ухапшено је 11 чланова међународне криминалне групе.

–Имамо одличну међународну сарадњу, нарочито са аустријском и немачком полицијом – оцењује Драган Ракић .

----------------------------------------------

Превенцијом против дроге

Рат против дроге, каже Ракић, нико на свету није добио. Могуће је једино смањити њену штетност и количину.

–Због тога би акценат требало да буде на превенцији и смањивању потражње. Потребна је стална и континуирана едукација младих људи о томе колико је велика опасност од узимања дрога, као и њихових родитеља и наставника о томе како да препознају проблем. Едукатори Одсека за превенцију наркоманије низ година, у сарадњи са Министарством просвете и Скупштином града, у оквиру пројекта „Дрога је нула, живот је један” ученицима четвртог и седмог разреда основне школе држе предавња на тему наркоманије – каже Драган Ракић.