Многи би на кућну робију

У Први основни суд у Београду свакодневно пристижу молбе осуђених да им се казна затвора замени кућном варијантом, са електронском наруквицом или без ње. Међу њима је највише осуђених за кривична дела против безбедности саобраћаја, затим за држање оружја, али и за разбојништва.

На данашњи дан у Србији има 55 осуђеника који своје кратке казне издржавају код куће. Међутим, очекује се да ће их до краја године бити најмање око две стотине.

После усвајања измена и допуна Закона о извршењу кривичних санкција (ЗИКС), у мају ове године, дошло је до праве навале за кућни затвор. Наиме, овакав начин издржавања казне могу тражити сви они који су осуђени на казне затвора до годину дана, и то како они који тек треба да се јаве у установу за извршење кривичних санкција и отпочну бројање затворских дана, тако и они који су већ у затвору. Има случајева да су већ издржали више од половине казне, али захтевају да преосталих неколико месеци „дослуже” код куће.

– Молбе стижу свакодневно и о њима одлучује председник суда, по прибављеном мишљењу тужиоца и Управе за извршење кривичних санкција. Председник суда доноси решење, којим налаже да се казна замени кућним затвором или којим одбија молбу, а осуђеник има право жалбе, о којој одлучује председник Апелационог суда у Београду – каже за „Политику” Душан Агатоновић, заменик председника Првог основног суда у Београду.

Када решење о промени начина издржавања казне стигне у Министарство правде, односно његову Управу за извршење кривичних санкција, ова управа има рок од осам дана да спроведе решење.

– Немамо проблем са количином електронских наруквица. Ми их изнајмљујемо и можемо их захтевати у неограниченом броју. Када нам стигне решење, имамо осам дана да спроведемо казну кућног затвора – каже Зорана Вучићевић, портпарол Управе за извршење кривичних санкција.

Осуђеници се најпре обраћају председнику суда пред којим је донета првостепена пресуда.

„После правноснажности пресуде, као и у току издржавања казне, осуђени, јавни тужилац и директор Управе могу поднети предлог да се осуђеном, коме је изречена казна затвора до једне године, казна изврши без напуштања просторија у којима осуђени станује”, каже члан 174е Закона о изменама и допунама ЗИКС-а.

– Догађа се да предлог поднесу и осуђени на годину и по или две године затвора. Такви предлози се одбијају, јер закон каже да то морају бити осуде до годину дана. Међутим, и ту има изузетака, јер на издржавање казне код куће не могу бити упућени они који су осуђени за насиље у породици . Суд у сваком појединачном случају проверава да ли су испуњени сви услови за издржавање казне код куће – каже Душан Агатоновић.

У одлуци којом се усваја предлог за издржавање казне код куће, суд такође одређује да ли ће осуђени имати електронску наруквицу или неће. Суд ће при том водити рачуна о техничким могућностима извршења казне, као и о другим околностима, као што су место и услови становања, могућности за вршење надзора без електронског праћења, као што су телефонски позиви и обиласци повереника задужених да проверавају да ли осуђеници напуштају место становања.

Осуђени изузетно може и напустити просторије у којима станује, уз знање и одобрење надлежних за спровођење оваквог начина издржавања казне. Тако осуђеник у кућном затвору може да оде код матичара да се венча или на факултет да полаже испит. Може и да ради, ако није осуђен за кривично дело у вези са радом, али и да обрађује земљу, уколико се бави пољопривредом као сталном делатношћу. Наравно, има право и да оде код лекара ако му је потребна медицинска помоћ.

Међутим, уколико осуђеник напусти просторије у којима станује, и то у трајању од 12 часова, или два пута по шест часова, Управа ће о томе одмах обавестити суд и полицију. Ипак, напуштање просторија без дозволе се одмах региструје ако осуђеник има наруквицу. Један такав уређај кошта пет хиљада евра и зато је пронађено јефтиније решење – да се наруквице изнајмљују.

Како сазнајемо, међу осуђеницима који још нису почели да издржавају казну – сада је много више оних који траже замену за кућни затвор него оних који траже одлагање извршења казне. Јер, све је лакше ако се не иде у затвор и многи размишљају да им је много боље да што пре „отаљају” ову обавезу, кад већ морају, а измене закона им иду наруку, заједно са наруквицом на нози. Никад се не зна када ће се закон поново променити.