„Мождани отисак” открива лаж

Савремена наука је коначно доскочила криминалцима и њиховим лажним исказима – у Русији је развијен детектор лажи који је готово немогуће преварити. За разлику од класичног полиграфа, нови уређај ради на принципу такозваног можданог отискивања. Особа која се испитује носи електроде на глави које подсећају на својеврсну „капу”, а метода је заснована на регистровању промена електричног потенцијала у кори великог мозга које су последица – изговорене лажи.

Ова врхунска технологија недавно је представљена делегацији МУП-а Србије у коју су били заменик начелника Националног криминалистичко-техничког центра Драган Мијовић и форензички психолог Горан Којић. Реч је о првој стручној посети представника српске полиције која је обављена поводом обележавања 15 година развоја форензичке психофизиологије и то по позиву генерала Рашида Нургаљијева, министра унутрашњих послова Русије.

– Јубилеј који је обележен односи се на примену полиграфије у криминалистичкој полицији, у време социјализма те уређаје користио је само КГБ. Имали смо посебну част да упознамо Валерија Алексијевича Варламова, творца првог руског полиграфа 1959. године – каже Драган Мијовић, чијом заслугом су полиграф и психологија (између осталог и преговарачки тимови) добили значајно место у МУП-у Србије.

Домаћини српској делегацији били су пуковник Борис Николајевич Мирошњиков, начелник Управе за специјалне мере (у чијој надлежности су специјалне истражне методе и полиграф) и пуковник Јуриј Иванович Холодни, водећи ауторитет у области криминалистичке психологије и полиграфије. Посетили су фирму „Неуроботикс” која у сарадњи са контраобавештајном службом ФСБ развија нове форензичке технологије.

– Осим „можданог отискивања”, представљене су нам и методе „ајтрекинг” која на основу промена у зеници открива да ли испитивана особа говори истину, као и метода која то исто утврђује на основу термалног мапирања лица – каже Мијовић.

„Ајтрекинг” прати промене дијаметра зеница, односно њихово ширење и скупљање. Слична технологија већ постоји али је неопходно да „испитивани” не трепће, што је наравно неприхватљиво али и непрактично. Предност руске методе је у томе што је довољно само гледати у камеру а зрак бележи промене зенице и кроз капак, систем функционише чак и када особа која се тестира жмури. Метода заснована на термалном мапирању бележи минималне промене у температури коже лица од 0,1 степен Целзијуса, до које долази због јаче прокрвљености периферних крвних судова. Ове две методе нису у слободној продаји али их већ користи ФСБ.

Током посете констатовано је да српска полиграфска пракса ни методолошки ни практично не заостаје за трендовима развоја методе у Русији, али да је Русија далеко испред у производњи полиграфа и развијању нових метода попут „можданог отискивања”. У МУП-у Русије ради 300 полиграфских испитивача (у приватном сектору их има око 2.000) наспрам осамнаест у Србији.

Иначе, српска школа полиграфије при Министарству унутрашњих послова, чији је оснивач Драган Мијовић (2002. године), минулих година обучила је полиграфске стручњаке не само за потребе полиције и безбедносних агенција у Србији, већ и у Словенији, Црној Гори и Републици Српској. Помогла је и колегама у Хрватској, иако су тамо још почетком педесетих година направљени пионирски кораци у развоју тадашње југословенске полиграфије али је касније та метода запостављена.

М. Галовић