Архив Србије и Црне Горе доставио је Првом основном суду списак од 379 страна са пописом ствари које су припадале некадашњем југословенском председнику Јосипу Брозу Титу, саопштено је на јучерашњем рочишту у наставку оставинске расправе о његовој заоставштини. Поред овог списка, чије ће фотокопирање сваког од шест Брозових наследника, коштати 7.580 динара, односно 20 динара по страни, потребно је прибавити спискове са пописом још низа покретности, навела је судија Весна Милојевић.

Суд ће до следећег рочишта које је заказано за 17. фебруар 2012. покушати да од Историјског музеја Југославије, на захтев пуномоћника Јованке Броз, прибави спискове поклона које су добијали Броз и његова супруга, пописе накита, више од шест хиљада књига, као и негативе и слајдове. Такође ће покушати да прибави 2.225 албума, као и регистре са фотографијама од 1948. до 1966. и од 1967. до 1979. године.

Наследници дугогодишњег владара бивше СФРЈ су супруга Јованка, син Миша и унуци Јосип (Јошка), Златица, Светлана и Едвард Броз. Јованка Броз је тражила да се изузму њене личне ствари.

На јучерашњем рочиште дошло је четворо Брозових наследника, док је у име његове удовице Јованке дошао пуномоћник. У суд није дошао ни Едвард Броз за којим је расписана потерница пре три године, јер је побегао у Хрватску.

Он је пред некадашњим Окружним суду у Београду осуђен на две године затвора због изазивања саобраћајне несреће у пијаном стању, у којој је настрадао један његов пријатељ.

Брозов унук и имењак познатији као Јошка Броз рекао је новинарима испред суда да наследници некадашњег председника Југославије не желе да кроз оставински поступак остваре економску добит, већ да само желе оно што им припада.

Упитан зашто се оставински поступак поново отвара после више од две деценије Јошка Броз је рекао да је „ово фарса власти јер можда жели да завади породице”.

– Ми не знамо шта све има, јер је много тога распродато. Ми ово не бисмо радили када би држава чувала оно што је Јосип Броз оставио народу. Породица жели само оно што јој следује, не због економског аспекта већ да би све то било на једном месту представљено народу – рекао је Брозов унук.

Он је напоменуо да му је адвокат рекао да цела имовина не вреди више од 20.000 до 30.000 евра и додао да су приликом сваке изложбе неке од Брозових ствари нестајале.

Оставинска расправа између Титових наследника започела је, на захтев његовог покојног сина Жарка, 14. децембра 1983. године.

Некадашњи Четврти општински суд донео је решење о подели имовине 1989. године. Међутим, Брозова удовица је оспоравала то решење, а Уставни суд је 2000. године прогласио неуставним Закон о управљању стварима у друштвеној својини које су имовина Јосипа Броза. Тада је покренут нови поступак, у којем је изнова требало утврдити шта су личне ствари некадашњег председника СФРЈ.

Јованка Броз је до сада поднела неколико поднесака суду са списком своје личне имовине, међу којима се, осим мноштва бисера и другог накита, налазе скулптуре, слике, вазе, теписи, књиге, пет аутомобила из гараже Белог двора и два возила из гараже на Брионима.

М. Дерикоњић

-----------------------------------------------------------

Списак тражених поклона

Јованка тврди да је највећи број ствари из резиденције у Ужичкој 15 био Титов и њен, стечен у брачној заједници, као и да је накит и поклоне добила на венчању од кумова и пријатеља, а не као жена председника. За већи део накита тврди да га је добила од супруга, као и да га је сама куповала.

На списковима са Титовом заоставштином, која ће се делити, налазе се намештај у дуборезу, филателистичка колекција, ковани новац, златници, аустроугарски дукати, украсне игле са брилијантима, рубинима и другим драгим камењем, посуђе од порцелана и керамике, златни опиљци, табакере, вредни сатови...

Иза Тита је остао и чувени орден Суворова, милионске вредности, који имају само Стаљин и Жуков. Ту је и камен са Месеца, поклон америчких астронаута.