Наше правосуђе на европском нишану

Ни после доделе статуса кандидата Србији за чланство у ЕУ, Европска комисија није задовољна нашом реформом правосуђа, али ће наставити мониторинг. Из Брисела је почетком марта стигла вест да је европски комесар за проширење Штефан Филе озбиљно забринут због реформе правосуђа у Србији и веома незадовољан нацртом антикорупцијске стратегије.

Сада следи процес утврђивања датума почетка преговора о приступању. У преговорима ће први на ред доћи поглавља 23 и 24, а то су владавина права и борба против корупције. Уколико Европска комисија не буде задовољна развојем ситуације у правосуђу, могуће је одлагање утврђивања датума почетка преговора, као и блокирање преговора, упозорили су званичници из Брисела.

Од Србије се најпре тражи ревизија свих одлука Високог савета судства које су донете када ово тело није имало кворум за одлучивање. Став Европске комисије је да су све одлуке ВСС-а за које није постојао кворум нелегалне.

Последње одлуке о приговорима неизабраних судија ВСС је одржао 8. децембра, а пре тога биле су још две седнице (24. новембра и 1. децембра), на којима је одлучивано без судије Милимира Лукића, који је тада поднео оставку. На овим седницама донето је укупно 50 одлука. Шест приговора је усвојено, четири су проглашена „основаним”, а сви остали су одбијени. 

Кворум је оспорен због тога што је на овим седницама право гласа дато адвокату Дејану Ћирићу, који је учествовао и у општем избору судија крајем 2009. године. Наиме, чланови првог сазива Високог савета судства не могу одлучивати о приговорима неизабраних судија на одлуке тог сазива, већ само чланови сталног састава ВСС, од којих већина морају бити судије као изборни чланови.

ВСС је прошле јесени за два месеца остао без два изборна члана из редова судија, Милимира Лукића, који је поднео оставку, и Благоја Јакшића, против кога се води кривични поступак због сумње на злоупотребу службеног положаја у време док је био на челу суда у Косовској Митровици. Тако су у Високом савету судства, као изборни чланови са правом гласа остале судије Мирјана Ивић, Соња Видановић, Бранка Банчевић и Александар Стоиљковски и проф. др Предраг Димитријевић, као представник професуре, али је и његово место било спорно због функције декана Правног факултета у Нишу.

За новог члана ВСС из редова апелационих судија, уместо Милимира Лукића, прошле недеље је изабран Мирољуб Томић, судија Апелационог суда у Крагујевцу. Очекује се да највише судско тело ове недеље закаже датум прве седнице на којој ће одлучивати о преосталим приговорима неизабраних судија, којих има укупно 444.

Један од захтева Брисела јесте да власти Србије обезбеде представницима Европске комисије присуство на свим наредним седницама ВСС-а на којима ће бити доношене одлуке о приговорима неизабраних судија. Такође, инсистира се и на приступу досијеима судија и тужилаца који нису прошли општи избор крајем 2009. године. Сарадници Штефана Филеа критиковали су и одлуке Државног већа тужилаца, које је већ завршило одлучивање о приговорима неизабраних тужилаца и заменика тужилаца.

У ставу европских званичника наведено је да ће од квалитета образложења одлука Високог савета судства и Државног већа тужилаца о реизбору судија и тужилаца зависити коначан став ЕК о реформи правосуђа. Тај став, како се даље наводи, биће дефинисан на основу мониторинга наредних поступака, увида у досијее и темељне анализе онога што је до сада учињено.