„Мицубишијем” улетео у школско двориште, погинули пешаци претрчавајући улицу, мотоциклиста подлетео под камион... свакодневно нас запљускују вести о саобраћајним несрећама.
Дачић је на свечаном проглашењу најбољих аутомобилиста Србије у 2011. години поручио шампионима да „возе брзо само на спортским стазама”, подсетивши на велики број саобраћајним несрећа.

„У Србији годишње између 600 и 800 људи погине у саобраћајним несрећама. То значи да смо у последњих 20 година изгубили један градић од 15.000 становника”, рекао је министар Ивица Дачић, када се навршило две године откако је на снагу ступио Закон о безбедности саобраћаја.

Дочекан у децембру 2009. године у јавности као прилично ригорозан, али неопходан, тврдило се да ће Закон увести ред на путевима Србије и учинити возаче одговорнијим. Колико се возачи заиста придржавају поменутог закона и да ли се нешто променило набоље?

Интернет портал Polovniautomobili.com урадио је истраживање у којем је за седам дана учествовало 11.817 особа. Циљ је био да се сазна колико су често прављени саобраћајни прекршаји у протеклих годину дана, колики проценат грађана су полицајци заустављали због саобраћајног прекршаја, који су то најчешћи прекршаји који се чине, да ли се од увођења више поштују прописи, колика је висина најчешће плаћаних казни и којим изговорима се возачи служе како би их избегли.

Истраживањем је утврђено да је скоро две трећине возача у претходних годину дана починило бар неки саобраћајни прекршај (без обзира на то да ли их је полиција зауставила због тога или није) а сваки трећи је рекао да га је полиција зауставила због почињеног прекршаја.

Да је корисно придржавати се саобраћајних прописа показује и следећи податак. Наиме, свега пет одсто возача зауставила је саобраћајна полиција иако нису починили никакав прекршај. Без икаквог повода никада није заустављено 95 процената анкетираних.

Када је реч о прекршајима који се најчешће чине, 30 процената возача прекорачило је дозвољену брзину (што је најчешћи прекршај) четири и више пута у току године, док је њих 27 одсто то учинило највише три пута.

Половина испитаника (51 одсто) у последњих годину дана бар једном је користила мобилни телефон у вожњи а сваки четврти је урадио то чешће од четири пута. Остали прекршаји који се најчешће чине су невезивање појаса, непрописно паркирање, претицање преко пуне линије, вожња технички неисправног возила...

Прекршаји који се најређе чине али имају најтеже последице када до њих дође јесу вожња под дејством алкохола и пролазак кроз црвено светло. Тако је 90 одсто испитаних возача изјавило да у последњих годину дана нису возили аутомобил с више алкохола у крви од дозвољеног законом, шест одсто њих учинило је то једном до три пута, а четири одсто возача чинило је то више од четири пута.

У последњих годину дана 89 процената возача ниједном није прошло кроз црвено светло (овде се не рачунају моменти проласка кроз раскрсницу када светло на семафору прелази из жутог у црвено, већ директно црвено светло). Око девет одсто возача кроз црвено је прошло једном до три пута, а два одсто њих учинило је то више од четири пута. 

Да ли су се промениле навике возача откако је пре две године ступио на снагу Закон о саобраћају?
Највећи проценат испитаника тврди да вози исто као и пре доношења Закона (око 57 одсто), али око 38 процената је изјавило да ређе праве прекршаје.

Саобраћајне камере утичу на то да возачи возе пажљивије па тако, ако знају за њихово постојање, то чини 63 одсто испитаних. Око 31 проценат ређе обраћа пажњу на камере, а око шест одсто не може да процени да ли у тим тренуцима вози пажљивије.

Просечан износ казне који се плаћа на нашим друмовима у последњих годину дана износи 5.000 динара и њега је платило око 65 одсто анкетираних који су начинили прекршај.

Исти проценат испитаника каже да су платили неку казну у протеклих годину дана, а просечан износ казне коју су платили био је до 5.000 динара. Следећа „најчешћа” висина казне је од 3.000 до 5.000 динара (45 одсто), а око 11 процената возача платило је казну изнад 10.000 динара.

Сваки трећи испитани сматра да му се десило да је платио казну за прекршај коју није починио и за коју није био крив. После плаћене казне, 36 одсто анкетираних је променило своје понашање и возе пажљивије, док више од половине вози исто као и пре плаћања казне.

Како би избегли плаћање казне након што их заустави саобраћајна полиција, возачи се најчешће жале на своју лошу материјалну ситуацију (у око 44 одсто случајева), кажу да некуд журе (33 одсто), жале се на своје проблеме (у 21 одсто случајева). Од осталих изговора, издвајају су се следећи, поједини и духовити одговори:
– извињавам се, признајем грешку, кајем се,
– позовем се на познанике и рођаке у полицији,
– кажем да сам лекар, војно лице или да смо колеге,
– звао ме је шеф и морао сам да се јавим на мобилни,
– дави ме појас.

Изговори су понекад истинити, али у скоро 58 одсто случајева возачи су признали да измишљају изговоре. Истраживањем је утврђено и да троје од четворо њих због тога не осећа грижу савести.

Када се подаци о почињеним прекршајима упореде с полном структуром, види се да жене ређе праве прекршаје. Међутим, оне годишње, у просеку, прелазе мање километара од мушкараца па је и то разлог због којег их саобраћајна полиција ређе зауставља.

Црна статистика

Према подацима Агенције за безбедност саобраћаја, на српским путевима је у првих девет месеци 2011. године у саобраћају погинуло 516 особа што је за 10,7 одсто више него у истом периоду прошле године када је страдало 466 учесника.

Пре доношења новог Закона о безбедности саобраћаја на путевима крајем 2009, у Србији је сваке године у саобраћају страдало више од 900 људи.