Нови кривични поступак – од 1. октобра

Сви судови и тужилаштва у Србији примењиваће од 1. октобра нови Законик о кривичном поступку (ЗКП). Заменик републичког јавног тужиоца др Горан Илић каже за „Политику” да су његове колеге спремне за тужилачку истрагу и нову процедуру за сва кривична дела.

Нови ЗКП већ се примењује у поступцима против окривљених за организовани криминал и ратне злочине, па искуства ових посебних тужилаштава и судских одељења већ указују на недостатке новог закона и потребу за изменама одређених решења, по којима ће од октобра тужиоци и судије поступати и у предметима такозваног класичног криминала.

Неколико стотина судија, тужилаца и адвоката у петак су у Београду још једном сагледали проблеме с којима се могу суочити у будућој примени новог ЗКП-а, а на најважније недостатке у законском тексту указали су др Милан Шкулић, професор Правног факултета у Београду, и др Горан Илић, заменик републичког тужиоца, који припремају „Водич кроз нови кривични поступак”.

Прва фаза поступка у кривичним стварима је предистражни поступак, који заправо веома личи на досадашњи преткривични поступак. Истрагу води јавни тужилац.

За разлику од сада важеће процедуре, где истражни судија доноси решење о спровођењу истраге, од 1. октобра истрага се покреће наредбом јавног тужиоца.

– Против наредбе тужиоца није допуштена жалба. Моментом доношења, она постаје правноснажна и извршна. Степен сумње је низак у овој фази поступка. На тужиоцу је да у сваком конкретном случају оцени степен сумње на основу кога ће наредити покретање истраге. Међутим, не постоје законски критеријуми на основу којих ће тужилац одредити да ли је степен сумње такав да је случај још у фази предистражног поступка или је „зрео” за наредбу о покретању истраге – каже др Милан Шкулић.

Право на жалбу је уставно право, па др Горан Илић указује да ускраћивање права на жалбу поводом наредбе тужиоца за покретање истраге чини ову одредбу – неуставном.

Илић истиче да ће јавни тужилац имати потпунија овлашћења у сарадњи с полицијом.– Полиција је дужна да поступи по сваком захтеву јавног тужиоца – каже Илић.

Суд у истрази има лимитирану улогу. Садашњи истражни судија претвара се у судију за претходни поступак. Одлучује о притвору, може донети наредбу о посебним доказним радњама, као што је тајни аудио и видео надзор, а има и неку врсту контроле над радњама јавног тужиоца. Између осталог, судија за претходни поступак водиће рачуна да буду прикупљени не само докази који терете окривљеног него и они који му иду у прилог.

После подизања оптужнице, а пре отварања главног претреса односно суђења, уводи се нова фаза поступка – припремно рочиште.

– Припремном рочишту поклоњена је велика пажња и од њега се много очекује. Обавезно је за тежа кривична дела, а факултативно за дела са запрећеном казном до 12 година затвора. На припремном рочишту се „отварају карте”. Свака странка објашњава каквим доказима располаже и оцењује колико ће времена бити потребно за њихово извођење. То је због тога што је доказна улога суда на главном претресу сведена на минимум, док је тежиште на доказним активностима тужиоца и одбране. Међутим, припремно рочиште у пракси одуговлачи поступак и може изазвати одређене проблеме касније у току суђења – каже др Шкулић.

Главни претрес се отвара решењем председавајућег судије. Чита се оптужба и оптужени се изјашњава о њој. Затим тужилац и одбрана дају уводна излагања, потом изводе доказе, а на крају износе завршне речи. Новина је и то што суд може ограничити трајање завршне речи.

– Закон је одредио и редослед извођења доказа. Најпре се изводе докази које је предложио тужилац, затим докази одбране, а после тога докази које суд изводи по службеној дужности или по предлогу оштећеног, а потом се изводе докази од којих зависи врста и висина казне – каже др Шкулић.

Испитивање сведока може бити и унакрсно. Ако је у питању сведок тужилаштва, онда најпре тужилац испитује сведока, а супротна странка у поступку, у овом случају адвокат одбране, тек после тога унакрсно испитује сведока тужилаштва, али се питања могу односити само на чињенице које је сведок изнео за време испитивања од стране тужиоца. Додатна питања мора одобрити суд.

– То може довести до тога да се изгуби смисао унакрсног испитивања, какав постоји у Америци, где судија не може да се меша у ток испитивања сведока. Јер, адвокат планира да постави седам–осам питања у низу да би дошао до питања које сматра кључним, а суд, према нашем ЗКП-у, може у сваком тренутку да се умеша и да прекине ту нит коју је бранилац започео током испитивања. То је некаква „мешавина” процесних правила, која може довести до проблема – објашњава др Шкулић.

Суђења у Србији и даље се не снимају. Аудио-визуелни записи постоје само у такозваном специјалном суду, док се у „обичним” кривичним предметима и даље води писани записник који судија диктира тако што „бира” само најважнији делове датог исказа. То је још један од разлога што унакрсно испитивање неће у записнику имати исти ефекат као „уживо”.

Нова правила кривичног поступка

Предистражни поступак с врло јаким овлашћењима тужиоца
Тужилачка истрага
Припремно рочиште пре главног претреса
Доказе изводе тужилац и одбрана
Унакрсно испитивање сведока
Окривљени сарадник уместо сведока сарадника