Крушевац – Васпитно-поправни дом за осуђене малолетне особе у Крушевцу ускоро ће у потпуности променити изглед и стандард захваљујући помоћи Европске уније од 2,8 милиона евра. Од некада познатог „Сивог дома” мало шта ће остати препознатљиво, јер се увелико гради осам нових павиљона, који ће моћи да приме око 250 штићеника.

Током јучерашње посете Крушевцу више амбасадора Европске уније, које је предводио шеф делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер, али и Милан Обрадовић, директор Управе за извршење кривичних санкција, одржан је координациони састанак са градоначелником Крушевца Драганом Јовановићем и функционерима локалне самоуправе, ради разматрања тока реализације пројеката које финансира ЕУ. У битније пројекте спада и градња павиљона у Васпитно-поправном дому, који датира од 1947. године. Завршетак изградње нових павиљона очекује се јуна 2012. године, када ће ова јединствена установа обележити 65 година постојања и рада на преваспитању и ресоцијализацији осуђених малолетника.

Шеф мисије ЕУ у Србији Венсан Дежер рекао је да је задовољан брзином градње и обећао помоћ у финансирању нових пројеката, нарочито у области електронског праћења осуђених особа.

– Увешћемо одговарајуће информатичке системе који ће послужити да се региструју сви штићеници и да се боље управља свим активностима, да се побољша квалитет живота, јер овде говоримо о малолетничкој популацији, и безбедности околине – рекао је Венсан Дежер.

У ВП дому у Крушевцу тренутно се налази 200 малолетника и десет малолетница, који, по речима Саше Стојковића, управника тог дома, имају солидне, али не и потребне услове, имајући у виду европске стандарде. Гради се 5.789 квадратних метара новог стамбеног простора, од чега је више од 650 квадрата за становање штићеника и то у двокреветним и трокреветним собама, са свим потребним училима и средствима за њихово образовање и васпитање.

О настојању да се побољша квалитет оних који се налазе на издржавању санкција говорио је и Милан Обрадовић, директор Управе за извршење кривичних санкција и то не само малолетних особа, уз тежњу да се примене европски стандарди. Затвори у Србији су преоптерећени. Према речима Обрадовића, у Србији је тренутно 11.225 притвореника и осуђеника. Од тог броја, чак 7.000 спада у осуђене особе, а око 3.500 у притворене.

– Од укупног броја осуђених особа велики број се налази у полуотвореном и отвореном третману. Систем алтернативних санкција је већ заживео у Републици Србији. Правосуђе је препознало значај система алтернативних санкција, тако да у овом тренутку имамо око 30 осуђених особа на раду у јавном интересу. Према плану рада Одељења за третман, до краја ове недеље у систему за електронски развој биће око 150 особа, што је веома важно са свих аспеката система безбедности – рекао је Обрадовић.

Р. Станковић