Припадници Службе обезбеђења Управе за извршење кривичних санкција ускоро би могли да имају већу обавезу, али и одговорност. Брига о сведоцима сарадницима требало би из надлежности МУП-а да пређе у надлежност Министарства правде, односно Управе за извршење кривичних санкција. О тачном датуму када ће се то догодити Милан Обрадовић, директор Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде није желео да говори јер, по његовим речима, изузетно је важно детаљно испланирати сваки корак у вези са овом новом обавезом.

– Већина теоретичара и људи из праксе се слаже да би Служба за заштиту сведока требало да буде у саставу Министарства правде. Као најјачи аргумент за то наводе чињеницу да је врло тешко, нарочито када је реч о организованом криминалу, „одвојити” сведоке сараднике, који су извршиоци кривичних дела и службену особу са којом су они били у контакту. И не мислим да су сви полицајци корумпирани, већ само мали број њих. Осврнуо бих се на још једну ствар која детерминише овај модел. У Америци се 80 одсто заштићених сведока налази на издржавању казне. Тамо се овим особама „не опраштају” грехови, него им се, у зависности од тога какве информације понуде, умањује висина затворске казне. Овакав систем може да буде примењен и у Србији. Сведок којем би био додељен повлашћен статус, налазио би се у затвору. Чували би га припадници Службе обезбеђења Управе за извршење кривичних санкција, као део службе чији би припадници били додатно обучени за ту категорију особа. Директор управе био би у сталној вези са директором Службе за заштиту сведока – наводи Обрадовић.

Упитан како функционише Служба обезбеђења у посебном одељењу Казнено-поправног завода у Пожаревцу и да ли је тачно да њени припадници потписују уговоре којима се за време „службовања” у „српском Алкатразу” одричу права на контакт са спољним светом, Обрадовић каже:

– Будући да се ту налазе особе које су безбедносно високоризичне правила су пооштрена. Људи из обезбеђења се бирају на интерном конкурсу, а касније пролазе психофизичке провере, додатно се обучавају и тамо бораве шест месеци у засебној згради која је потпуно опремљена. У оквиру ње постоји дневни боравак, кухиња, спаваона, тушеви, теретана. Те колеге у Пожаревац долазе из свих крајева Србије. Тренутно се ту налази 14 особа осуђених на најстроже казне.

Спекулације о томе да је Александру Симовићу, који је на издржавању казне због учешћа у убиству премијера Зорана Ђинђића и других тешких кривичних дела, омогућавано да излази из затворске ћелије и електронским путем разговара са млађим братом Милошем, док се он налазио у бекству, Обрадовић оцењује као крајње тенденциозне, злонамерне и потпуно нетачне. Уколико је, каже, тачна информација коју су медији објавили да МУП спроводи истрагу поводом овог случаја, оно што је до сада урађено треба да буде обелодањено.

Повлашћених у затворском систему нема. Строга контрола спроводи се над притвореним, односно осуђеним особама, припадницима Службе обезбеђења, али и адвокатима. Да је тако, наводи директор управе, потврђује и чињеница да је у Окружном затвору у Београду један припадник Службе обезбеђења суспендован зато што је колеге убеђивао да промене изјаву на суђењу особи против које је поднета пријава због омаловажавања службеног лица.

– Недавно је у Окружном затвору у Крушевцу откривен адвокат који је свом клијенту, који се налази у притвору, покушао да преда мобилни телефон. После добијања те информације, усмерили смо камере и у два наврата успели да снимимо како адвокат свом брањенику предаје мобилни телефон. Одмах су о свему обавештени тамошња полиција, тужилаштво и адвокатска комора – објашњава директор Управе за извршење кривичних санкција.

---------------------------------------------------------------

Нови затвор

Милан Обрадовић очекује да ће нови затвор у Падинској Скели, у који ће бити пребачено између 400 и 500 осуђених особа, почети да ради пре Нове године.

– Будући да ће то бити затвор највећег безбедносног степена ту ће се пребацивати затвореници високог ризика са казнама од десет и више година. У њега ће бити пребачени осуђеници из затвора са територије читаве Србије, чиме ће они у тим местима бити додатно растерећени. Намештај, кревете, касете, направили су осуђеници из других казниона, а за изградњу затвора у Падинској Скели утрошено је око 10 милиона евра, иако се за исте такве у Немачкој потроши чак 71 милион евра – каже Обрадовић.