Од полицајца до криминалца

„Полицајац осумњичен за пљачку века”, „Ухапшени полицајци због примања мита”, „Полицајци препродавали хероин”, „Ухапшени полицајци фингирали саобраћајне несреће”… Ови наслови објављени у дневној штампи не би били карактеристични ни по чему, будући да је криминал свакодневица нашег друштва, да главни протагонисти ових кривичних дела нису они који би требало да раде управо на њиховом сузбијању. Нажалост, сличних насловница све је више у медијима, будући да су полицајци све чешћи починиоци кривичних дела.

Последња у низу оваквих информација је да је неколико полицајаца међу осумњиченима за, како су је медији назвали, пљачку века, када је 10. марта ове године у Устаничкој улици у Београду опљачкан транспорт новца и украдено око 850.000 евра.

Наоружани аутоматским пушкама разбојници су, подсетимо, „аудијем” и „шкодом суперб” у Устаничкој улици у Београду, препречили пут конвоју од три аутомобила „Секјуритаса”. Аутомобиле, које су користили у нападу, запалили су код железничке станице „Прокоп” и побегли.

– Информације о транспортима новца, њиховом путу, количини и обезбеђењу полицајцима су лако доступне. Имају оружје, које се не плаше да употребе. Из искуства знају како да прикрију трагове – прокоментарисао је један наш читалац.

Криминолог Добривоје Радовановић каже за „Политику” да је сиромаштво заправо узрок све чешће појаве да полицајци учествују у извршењу кривичних дела.

– У свакој професији има појединаца који не могу да одоле искушењу велике суме новца и бољег живота, који треба да реше неки животни проблем, да купе стан или упишу децу у школу – сматра Радовановић.

На нашу констатацију да у овим случајевима није реч о било којој професији, већ о оној која би упркос свим друштвеним изазовима, ипак требало да се одупре криминалу, да га сузбија, Радовановић каже да сиромаштво, које је и полицајце снашло, некад надвлада моралне норме. Поред тога, сматра Радовановић, у МУП-у и даље има доста остатака из прошлости, када је полиција била умешана у разне врсте криминала.

– Полицајци би требало да буду бирани управо по моралној чврстини. Међутим, могуће је и да сиротиња, у којој се они налазе, надвлада моралне норме. Нема начина да се човек супротстави сиромаштву и глади. Ти нагони биолошки погађају сваку моралну чврстину. Код нас је то чешће него што је нормално, зато што смо јако сиромашни, а имамо негативне остатке прошлости – оцењује Радовановић.

Професор др Златко Николић, виши научни сарадник у Институту за криминолошка и социолошка истраживања, каже за наш лист да не види „посебан разлог за аларм да је полиција максимално корумпирана и склона криминалним радњама, јер је реч о појединцима, који су статистички гледано, у мањини.

– Кукољ се провуче у свако жито. Са друге стране, бити полицајац више није идеал, већ је то посао као и сваки други у којем се користе и злоупотребљавају дата овлашћења. Због моћника које чувају, осећају се силнијим и живе у уверењу да су мање додирљиви. На крају то им се обије о главу, а обрукају службу и фирму у којој раде. Заборављамо да су они људи од крви и меса и да, у датим приликама и околностима, реагују као и сви ми. Наравоученије је да не би требало запостављати устаљене критеријуме из ранијег периода, за запошљавање у службу. Те психофизичке провере би требало да буду на нивоу струке, која се тиме бави. У полицији не би смео да ради неко ко има низак праг толеранције – закључује Николић.