Хроника
Обележена дванаеста годишњица убиства Ћурувије
Слобода јавне речи ни истина неће постојати у Србији док год се не расветле убиства Славка Ћурувије, Даде Вујасиновић и Милана Пантића – заједничка је порука новинара који су јуче са члановима породице обележили дванаесту годишњицу од убиства власника и новинара листова „Дневни телеграф” и „Европљанин”, Славка Ћурувије.
– Славкове колеге данас више не верују ни политичарима, ни тужиоцима, ни полицији. Међутим, и ми смо, као колеге, изневерили Славка, јер се нисмо изборили за то да се пронађу и казне његове убице, као ни за слободу медија која је данас у Србији веома угрожена. Ово је битка коју морају да воде све колеге новинари, али и сви грађани – истакла је Љиљана Смајловић, председница Удружења новинара Србије.
Јелка Јовановић, потпредседница Независног удружења новинара Србије, изразила је наду да ће истрага коначно кренути у добром правцу и да се приликом следећег обележавања годишњице убиства неће понављати иста прича, додајући да су претходних дванаест година биле године изневерених очекивања како за чланове породице, тако и за све колеге.
Председник Српског покрета обнове, Вук Драшковић, истакао је да је Славка Ћурувију, на улазу у зграду у којој је живео, стрељала Служба државне безбедности и да је крајње време да се престане са „играњем жмурке”.
– Он је убијен на основу операције „Ћуран” којом је руководио тадашњи шеф државне безбедности Београда, Милан Радоњић. Постоје више него озбиљне индиције да је убице прихватио и одвезао Ратко Ромић, што је довољно за подизање оптужнице одмах – поручио је Драшковић.
Ћурувија је убијен на Ускрс, 11. априла 1999. године, на улазу у зграду у којој је становао, а јучерашњем помену присуствовале су бројне колеге новинари, као и многе јавне личности.
Б. Малиш
------------------------------------------------------------------------------------
Портпарол тужилаштва: Испитано око 100 људи
Портпарол републичког тужиоца Томо Зорић изјавио је, поводом 12 година од убиства новинара Славка Ћурувије, да је у потрази за одговорнима за тај злочин до сада саслушано око 100 људи, међу којима су и тројица припадника криминалног „земунског клана”.
Зорић је телевизији Б92 рекао да су саслушани припадници „земунског клана” Александар и Милош Симовић и Сретко Калинић, као и високи официри тадшње Државне безбедности и Министарства унутрашњих послова.
Новинар и власник „Дневног телеграфа” и „Европљанина” Славко Ћурувија убијен је 11. априла 1999. у пасажу зграде у којој је становао, у Светогорској улици, у центру Београда. Убице су у њега, с леђа, испалиле 17 метака.
Упитан због чега је случај Ћурувија после 12 година од убиства и даље у предистражној фази, Зорић је рекао да су за покретање истраге потребни квалитетни докази.
Зорић је указао и да начини на који су обављени увиђаји убистава Славка Ћурувије и новинарке Дуге Радисаве Даде Вујасиновић указују да су „одређени докази скривани, и то по истој матрици”.
„Кораци воде до тадашње Службе државне безбедности”, рекао је он.
Зорић је поручио да ће ако се докаже тврдња о скривању доказа, они који су то чинили бити кривично гоњени.
„Ако докажемо да су одређени људи сакривали доказе, нема никакве сумње да ће и ти људи одговарати. Опредељеност тужилаштва да се то кривично дело расветли је јасна”, рекао је портпарол републичког тужиоца.
Бета
Последњи коментари
U potpunoti se slazem sa Sreckom.Novinaru nije sve dozvoljeno i ako postoji sloboda stampe.Mislim da tu slobodu malo monopolisu i cesto prave vise stete nego koristi.O tome bi moglo polemisati do besvesti i da niko nije u pravu.Zalosno je sto je jedan covek ubijen ali da ga slave kao heroja nisam bas siguran.Ja sam takodje za moju maku heroj
Када се види да нико из власти није био, нормално је за очекивати, да се случај "Ћурувија" неће никад решити.
наравно,свако иоле нормалан и моралан мора осудити свако убиство,ако није последица одговарајућег недела и објекривне прсуде,што код Ћурувије није ниједно ни друго. Ћурувија је краће време радио у СДБ ССУПа,а као новимар неко време имао је и наклоност Мирјане Марковић,коју његов брат Јово оптужује као инспиратора злочина. Све то потврђује ону народну да "Ко с ђаволом тикве сади,о главу му се лупају".НО, без обзира на то он ни у ком случају није смео да дочека такав крај и заиста надлежни органи морају настојати да за тај злочин пронађу одговорне.






