Суђење активистима Анархосиндикалне иницијативе, који су оптужени да су нападом на амбасаду Грчке 24. августа прошле године починили кривично дело међународног тероризма, требало би да почне данас у Вишем суду у Београду. Према наводима оптужнице, шесторо анархосиндикалиста су око три часа ујутру исписали графит на фасади зграде грчке амбасаде у Француској улици, а затим бацили два Молотовљева коктела.

На оптуженичку клупу сешће Ратибор Тривунац (29), Тадеј Куреп (25), Иван Вуловић (25), Сања Ђокић (20), Иван Савић (26) и Никола Митровић (30), који су у притвору. Оптужница за кривично дело међународни тероризам подигнута је 3. новембра прошле године.

Према наводима тужбе, чланови Анархосиндикалистичке иницијативе су нападом на амбасаду Грчке хтели да изразе солидарност са Тодоросом Илиопулосом ухапшеним „током народног устанка у Грчкој у децембру 2008. године”, који је у грчком затвору штрајковао глађу.

Део јавности негодовао је на подизање ове оптужнице и квалификовање дела као међународни тероризам за које је предвиђена казна од три до 15 година затвора. Група за мониторинг процеса против шесторо анархиста, између осталог, покренула је потписивање отвореног писма у коме се овај процес назива политичким. Проглас, у којем се изражава бојазан да је дошло до арбитрарног тумачења Кривичног законика и његове злоупотребе у дневнополитичке сврхе, потписало је више од 20 интелектуалаца. Међу њима су и Србијанка Турајлић, професорка Електротехничког факултета у Београду, Соња Бисерко, председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији, и Весна Ракић-Водинелић, професорка Правног факултета Универзитета Унион.

Професорка Турајлић за „Политику” каже да је, из свега до сада реченог о овом случају, нејасно због чега се „ови млади људи оптужују за тероризам и имају третман који није имала ниједна друга истински хулиганска група у овој земљи”.

– Стиче се утисак да држава нема једнак третман за све. Сасвим сигурно није требало бацити Молотовљев коктел и то јесте неки прекршај за који би требало да се одговара, али одатле до тероризма је јако дуг пут. Много краћи пут до тероризма је од других различитих дивљања, као што су паљење америчке амбасаде, убијање људи на улицама. Држава у тим случајевима само прети и понаша се недопустиво благо – оцењује Турајлић.

Право оптужених је, сматра професорка Турајлић, да буду анархолиберали.

– Немам одговор и идеју због чега се држава у случају ових шесторо младих понаша овако ригорозно, осим мишљења да се за све друге ставове, од хомофобичних па до паљења америчке амбасаде, има више разумевања. Чини се да је хомофобичност дозвољена, а анархолиберализам није – сматра наша саговорница.

Истоветног је мишљења и професорка Весна Ракић-Водинелић, која је за „Политику” рекла да је „квалификација дела као међународног тероризма дискриминаторска у односу на лакшу квалификацију за готово исто дело паљења америчке амбасаде”.

– Реч је о неједнаком поступању у истим стварима. Шесторо младих људи је месецима у притвору, док се они који су палили америчку амбасаду бране са слободе. Поред тога, делује као да се Грчка доживљава као пријатељска држава, а САД као непријатељска. Тако да је јасно да је реч о мешању политичког интереса Србије у правну квалификацију дела и у поступање према окривљенима, због чега ово јесте политички процес и суђење – сматра професорка Ракић-Водинелић.

Соња Бисерко каже за наш лист да је реч о „бесмисленом процесу који је погубан по психичко здравље оптужених”.

– Нека од оптужене деце су у затвору прошла кроз ригорозне третмане осталих затвореника, што је погубно за њихово психичко стање. Уколико се случај додатно закомпликује добиће позорност међународних организација, које сигурно неће стати док се све не истера на чистац. Мислим да овај случај за државу није добар – каже Бисерко.