Поште и банке на мети пљачкаша

Број разбојништава се у београдским поштама, до средине маја ове године, више него преполовио у односу на исти период претходне, док је број пљачки банака мањи за око десет одсто, казао је за „Политику”, Александар Јанковић, шеф Одсека за сузбијање разбојништава у београдској полицији. Он је рекао да овај резултат није настао „преко ноћи”, већ је последица вишегодишње борбе полиције против ове врсте криминала и стављања великог броја починилаца иза решетака.

– У последњих неколико година велики број разбојника је ухапшен и самим тим склоњен са улице, иако се временом појављују нови који заузимају њихово место. Организованих разбојничких група нема. Извршиоци се углавном удружују по потреби за извршење одређеног дела – навео је Јанковић. 

– Разбојници бирају објекте, који су њима погодни. Углавном је реч о поштама са слабијим обезбеђењем или онима које су завучене у улици и одакле је бекство лакше. Избор поште према суми новца који она поседује не игра улогу у одабиру мете код разбојника. Током саслушавања у полицији, скоро сви ухапшени су до сада говорили да они не знају колико новца има у пошти или банци коју намеравају да опљачкају. Кажу да знају да новца „сигурно има” и задовољавају се било којом сумом – рекао је Јанковић.  

Београдска полиција, подсетимо, 9. маја ове године ухапсила је четири особе, међу којима је и полицајац београдске полицијске бригаде, због сумње да су од септембра прошле године починили пет разбојништава у банкама на територији главног града. Ова криминална група је од септембра прошле године опљачкала пет банака и одузела плен од око три милиона динара. Осумњичени су ухапшени после пљачке Пиреус банке у Улици браће Јерковића.

– Ова група је била специфична. Урадили су једно разбојништво у септембру прошле године и у пљачку опет кренули тек од јануара ове године. Одмах после другог дела смо препознали да је реч о једној истој групи. Требало нам је времена да идентификујемо чланове. На основу претходног оперативног рада и анализе почињених разбојништава ове групе, на дан хапшења покривали смо велики део потенцијално угрожене територије – објаснио је Јанковић.

Када је реч о профилу београдских разбојника, они имају између 18 и 25 година, незапослени су и немају намеру да траже посао. Уколико „падну у руке” полицији, већина њих има своју „тужну причу”. Полiцајцима причају да су сиромашни или да дугују новац, да не могу да нађу посао, да је криза…

– У пљачку углавном иду по два разбојника, највише три, од којих један обавезно чува стражу или чека у возилу припремљеном за бекство. Наоружани су и у највећем броју случајева носе капе „фантомке” или качкете и наочаре – рекао је наш саговорник.

----------------------------------------------

Камере и надзор

Стање обезбеђености банака и пошта поправило се у последњих неколико година, каже Александар Јанковић и додаје да може да буде још боље.

– У 80 одсто случајева банке су обезбеђене добрим видео-надзором и физичким обезбеђењем. Постоје мање експозитуре банака у којима нема обезбеђења, а ни видео-надзора. Када је реч о поштама, обезбеђење је углавном добро, али не онолико колико би требало да буде. У појединим објектима уведен је систем магнетних брава и закључавања. Захваљујући томе, четири разбојништва су од почетка године спречена. Систем ради тако што су врата објекта закључана, а даљински за откључавање је код радника обезбеђења који процењује коју ће странку или клијента да пусти унутра – каже Јанковић. 

----------------------------------------------

Наркомани нападају киоске и продавнице

Београдској полицији дневно се пријави од два до пет разбојништва. Реч је о пљачкању мањих објеката продавница, киоска, а у највећем броју случајева реч је отимању торби и предмета од грађана.

– Ова разбојништва чине углавном зависници од дроге, јер им је потребна дневна количина за коју немају новца. Ипак број ових кривичних дела је занемарљив за величину главног града – казао је Јанковић.