Недеља, 12.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Правосуђе да се потпуно ревидира

Правосуђе да се потпуно ревидира

Поступак реформе правосуђа мора да се ревидира и изнова спроведе по другачијим модалитетима, односно да се превасходно реши питање судија и тужилаца који су разрешени без поштовања основних принципа, став је експерата Европског удружења судија и тужилаца за демократију и слободе (МЕДЕЛ). У извештају написаном после аналитичке посете Србији, током које су се представници удружења састали са бројним представницима правосудних институција и домаћих и међународних организација, наводи се и да правосудни систем, који је успостављен као резултат реформи спроведених од 2009. године, „са бруталним разрешењем знатног броја судија и тужилаца” никако не одговара захтевима независног, непристрасног правосуђа које је у служби грађана.

И питање ефикасности правосуђа заслужује да буде свеобухватно ревидирано с обзиром на то да су у очима многих, реформе, укључујући и реформу правосудне мреже и организације судова, довеле до расула у правосуђу. Биће потребно да се предузму и многе друге мере како би се успоставило поверење у српско правосуђе, како на националном, тако и међународном нивоу, наводи се у извештају правних експерата МЕДЕЛ-а.

У документу који су потписале дугогодишњи судија из Француске Симон Габорјо и њен немачки колега Ханс Бетер, које је МЕДЕЛ задужио за ревизију ситуације у правосуђу Србије, наведено је и да се показало да се функционисање инстанци које су спровеле ревизију озбиљно оглушило о све суштинске принципе правичног поступка. Као поменути принципи наведени су пребацивање терета доказивања (сматра се да судије и тужиоци који су већ обављале судијске и тужилачке функције током општег избора, у складу са законима, испуњавају услове да буду изабрани), повреда принципа контрадикторности, једнакости оружја, јавности расправа, непристрасности.

Далеко од тога да су судијама и тужиоцима који су „разрешени” враћена њихова права. Поступком „ревизије” нису испоштовани основни принципи и само је у мањем броју случајева преиначен дискрециони поступак елиминације бројних судија и тужилаца који су били на функцији 2009. године. Овај поступак представљен је као „лустрација” судија и тужилаца у периоду после пада режима Слободана Милошевића и као вид модернизације недовољно ефикасног правосудног система. Заправо, ниједан од тих циљева није постигнут, навели су европски експерти.

Поступак општег избора који је спроведен у децембру 2009. године, у извештају је означен као „комплексан и наопак”. Наведено је и да су током њега Високи савет судства и Државно веће тужилаца са дужности разрешили 837 судија и 220 тужилаца, што чини отприлике једну трећину судија и тужилаца у Србији. Као што су све европске инстанце (Европска унија, све инстанце Савета Европе, Венецијанска комисија, Консултативни савет европских судија) указале, наводи се у извештају МЕДЕЛ-а, спроведени поступак није поштовао ниједан основни принцип Европске конвенције о људским правима.

Стручњаци МЕДЕЛ-а су се, у свом извештају, осврнули и на Устав Републике Србије, који је био предмет критика Венецијанске комисије посебно по питању постојања стварне независности судија и тужилаца. Комисија је „оценила да је забрињавајуће то што српски Устав не гарантује у довољној мери независност судске власти и брине се због постојања опасности од политизације судске власти због тога што Народна скупштина врши избор судија и чланова Високог савета судства”.

Мирослава Дерикоњић

-----------------------------------------------------------

Страх код судија

Европски експерти су се током посете Србији састали са великим бројем судија и тужилаца после чега су констатовали да у њиховим редовима, и то готово код свих, влада страх, „јер се осећају угроженима”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.