Избор судија и уходавање нове судске мреже сутек почетак реформе правосуђа. Високи савет судства имаће до краја године још много посла, а о тренутној ситуацији за „Политику” говори Ната Месаровић, председница Високог савета судства и Врховног касационог суда.

На допунски конкурс за 81 судијско место пријавило се 1.353 кандидата, а међу њима 418 бивших судија који су од 1. јануара остали без посла. Да ли ће они имати предност приликом избора, као што је то најављено за неизабране тужиоце?

А зашто би имали? Слажем се да треба водити рачуна о оним кандидатима који испуњавају критеријуме, а приликом општег избора нису конкурисали за судију суда у којем би за њих било места и који њима и њиховој стручности одговара. О томе ћемо водити рачуна. Међутим, нико не може имати предност. Сви кандидати морају бити у равноправном положају.

Председница Државног већа тужилаца Загорка Доловац најавила је да ће неизабрани тужиоци и заменици добити индивидуализовано образложење због чега нису изабрани.

Сачекајмо одлуку Уставног суда. Она ће бити обавезујућа и за Високи савет судства и за Државно веће тужилаца. Уставни суд је заузео правни став, али још није донео одлуку.

Стиче се утисак да, и пре одлуке Уставног суда, Државно веће тужилаца има добру вољу да пружи засебна образложења са разлозима неизбора, а да Високи савет судства нема добру вољу.

Не можемо на основу добре воље одлучивати о стварима које су прописане Уставом и законима.

Државно веће тужилаца је одредило и термине за пријем кандидата који нису изабрани као и своје чланове који ће са њима разговарати. У јавности се могу чути примедбе да рад Високог савета судства није јаван. Да ли су Вам се обраћали неизабрани кандидати?

Рад Високог савета је јасани јаван. То се може закључити на основу саопштења, интервјуа и нашег вебсајта. Чињеница је да неизабране судије до краја јануара нису тражиле увид у документацију којом је располагао Високи савет. Међутим, и пре него што је повереник за информације од јавног значаја дошао у административну канцеларију Високог савета да утврди да ли смо користили податке МУП-а и БИА, ми смо свим кандидатима омогућили увид у сву документацију којом располажемо. Кандидати и даље долазе код нас, и изабрани и неизабрани, у заказаним терминима. Могу да погледају документацију на основу које је Високи савет одлучивао и да добију објашњења од члана Високог савета, који је том приликом обавезно присутан.

Да ли ћете разговарати са неизабраним кандидатима који су се пријавили на допунски конкурс?

О томе ће Високи савет одлучити ускоро на својој седници.

После Вашег интервјуа нашем листу, у коме сте навели више конкретних разлога због којих неки кандидати нису изабрани, било је коментара да су тиме сви неизабрани кандидати стављени у исти кош и да су сви недостојни. Има ли оних који су испуњавали све критеријуме, али су стицајем околности остали „испод црте”?

Без судијске функције остали су и кандидати који су испуњавали све критеријуме, али нису конкурисали за одговарајући суд. Жао ми је због тога, али то се може исправити. Међутим, нажалост, међу неизабранима има и нестручних и недостојних. То су подаци до којих смо дошли на основу увида у њихов рад, статистике, квантитета, квалитета и притужби странака, које су провераване, као и на основу поступака који су вођени пред Надзорним одбором и Великим персоналним већем Врховног суда. Било је судија који имају велики број застарелих предмета, судија које су држали предмете по фиокама и одуговлачили поступке. То су разлози који доводе у сумњу прописане критеријуме за тог кандидата.

Нисмо користили податке обавештајних служби, а било је намера да нам се и то стави на терет, што додатно говори о достојности људи који су покушали да „подметну” Високом савету судства да је кршио закон, међународне стандарде и људска права. Поставља се питање не само њихове достојности, него у неким случајевима и питање на шта су они били спремни у свом раду. Зар бисмо ја и чланови Високог савета чинили кривична дела? Ми смо судије који се у свом послу морају придржавати Устава и закона, а оваквеоптужбе управо говоре да су у правосуђу постојали појединци који сматрају да су судије изузете од закона.

Када крајем априла Високи савет изабере све судије, може ли се у наредним месецима очекивати проширење систематизације и расписивање новихконкурса?

На основу извештаја вршилаца функције председника судова о томе колика је појединачна оптерећеност сваког судије по материји у одређеном суду, донећемо одлуку где је неопходно проширити систематизацију или повећати број судијских места. Расписаћемо оглас. Већ сада је очигледно да одређен број судија недостаје Вишем суду у Београду. Верујем да ћемо бити у прилици да упућујемосудијеиз судова где није велика оптерећеност у неки други суд, док се не заврши поступак избора по последњем огласу. Говорим само о следећем огласу, јер није намера Високог савета судства да сваког месеца расписује огласе. То су тврдње оних који покушавају да обезвреде реформу правосуђа причом да смо у свему промашили, али основна надлежност Високог савета судства је избор судија, док јефункционисање и опремање мреже судова у надлежности Министарства правде.

Наша је обавеза да омогућимо равномерну оптерећеност судија и потпуно функционисање судова избором потребног броја судија који испуњавају све услове. Једино тако ће се видети резултати реформе.

Наши рокови реаговања су хитни, а циљ је обезбеђивање независностии отвореностисудства и стварање независног и стручног судије.

Да ли ће Високи савет доставити неизабраним судијама појединачна писана образложења уколико Уставни суд донесе такву одлуку?

Уставни суд о томе мора да одлучи у пуном обиму надлежностии искључиво у складу са императивним прописима. Високи савет ће поштовати одлуку Уставног суда.

Александра Петровић