Возачи мотоцикала, тачније - они који возе насилно, од почетка априла ове године под непрекидним су надзором полицајца без службених обележја, на „сузукијима” ГСX-Р, такозваним „пресретачима”. Мотоцики - пресретачи за сада „покривају” веће градове као што су Београд, Нови Сад, Ниш и Крагујевац. Таквих двадесет, на броју, опремљено је камерама, које могу да снимају и фотографишу возаче и прекршаје. Брзина коју могу да развију је и до 300 километара на час.  

Виши полицајац Милан Костић, возач мотоцикла пресретача, каже да возачи мотоцикала за сада позитивно реагују на ову „новину“ нашер полиције.

-Поприлично су изненађени када се легитимишем као полицајац. Углавном позитивно реагују и сарађују. Скоро смо на обезбеђењу мото скупа у Смедереву имали прилике да разговарамо са великим бројем моториста, који су одушевљени опремом и моторима које имамо. Реч је о моторима од хиљаду кубика и 195 коњских снага. Одело је једно од најбољних, са штитницима на свим потребним местима и прслуком за леђа. Кацига има блутут слушалицу за радио или телефонску везу – објашњава Костић у разговору за „Политику”.  

Иако мотор вози већ скоро 20 година, колико ради и у полицији,

Костић каже да је, пре него што је сео на „пресретача” прошао петодневну обуку у Грчкој и десетодневну у Словенији.

–На мотору пресретачу, дневно проводим између осам и десет часова, у зависности од потреба и задатака – каже овај искусни полицајац, који вози и аутомобил-пресретач.

Слободан Малешић, помоћник начелника Управе саобраћајне полиције МУП - а Србије, каже за „Политику” да у патроли увек иду по два мотора пресретача.  

–Пресретачи су првенствено набављени због пет до седам одсто моториста, који возе насилно. То је мали број њих, али они су ти који праве проблеме и то најчешће у ноћним сатима, на потезима од Палате Албанија до Славије, на обреновачком путу, на путу од Аеродрома „Никола Тесла” до Сурчина. До скоро су се окупљали и код Београдске арене. Првенствено нам је циљ да сузбијемо насилничку вожњу. Због тога мотоциклисте и раздвајамо на оне који уживају у вожњи и којима је то хоби и на оне који возе насилно – каже Малешић.

Осим пребрзе и ризичне вожње, насилни возачи мотоцикала често возе нерегистроване моторе или затамне и искриве таблице, па их је, како каже Малешић, немогуће идентификовати на основу снимака са камера у граду.

–Задатак пресретача, којих је увек двоје у патроли, је да уграђеном камером сниме почињени прекршај и, уколико је могуће, зауставе возача. Уколико заустављање није могуће, пресретач има дужност да прати и заустави на безбедном месту. У међувремену камером ће бити снимљен број регистрације, а уколико ње нема, видеће се ознака мотора и други детаљи на основу којих ће возач и мотор моћи да буду идентификовани. Значи, тактика нам није да по сваку цену јуримо насилне возаче и тако угрозимо њихов и живот полицајца – објашњава Малешић. 

Малешић каже да је саобраћајна полиција на идеју о моторима пресретачиам дошла захваљујући одличним резултатима, које су у пракси забележили аутомобили пресретачи.

–Прошле године смо, после десет година, први пут имали средства да набавимо мотоцикле. Набавили смо 100 мотоцикала, од којих су 20 пресретачи. За њихову вожњу обучено је око 50 полицајаца – каже Малешић.

------------------------------------------------------------------------------------

У прошлој години је, према речима Слободана Малешића, знатно смањен број погинулих мотоциклиста. Према његовим речима, у току прошле године догодило се 1.494 саобраћајних незгода у којима су учествовали мотоциклисти. У овим несрећама погинуло је 58 особа, од којих 43 возача мотора. У овим несрећама повређено је 1.135 особа, од којих 1.044 возача мотора.

–Поред брзе вожње, најчешћи прекршаји мотоциклиста су некоришћење заштитне опреме, првенствено кациге, и закривљивање таблице, што утиче на безбедност возила. Колико су непажњиви мотоциклисти толико су непажљиви и остали возачи према њима. Наши возачи немају адекватну навику, ни безбедносну културу у саобраћају према мотоциклистима – напомиње Малешић.