Процес против Јована Н. – без решења

Неко је направио копију личне карте овог Смедеревца, у којој се наводе потпуно идентични подаци – име, презиме, датум и место рођења, адреса, матични број, чак и регистарски број документа. Једино што је промењено јесте фотографија. Са том, очигледно фалсификованом личном картом, Јован Николић је уписан као директор и власник предузећа „Траншпед логистик” и као директор фирме „Новолајн”. Николић је открио да је жртва преваре кад му је на кућну адресу стигла пресуда Прекршајног суда у Зрењанину да је обавезан да плати казну од 10.000 динара због царинског прекршаја, као и тужба предузећа „Железнице Србије” у износу од 668.000 динара, због неплаћања закупа два магацина и монтажног објекта на железничкој станици у Београду. Суђење је заказано за април ове године. Човек који је уписао Николића у АПР-у као директора фирми „Траншпед логистик” и „Новолајн” је Мирољуб Јаковљевић, који је познат јавности као учесник афере „Колесар – Јањушевић”, затим као осумњичени у такозваној сејшелској афери, за коју је пореска управа својевремено тврдила да је „највећа утаја пореза у Србији икада”, али и као главни посредник у приватизацији „Цементаре” Нови Поповац коју је купио швајцарски „Холцим”.

Вртешка у којој се нашао Јован Николић, незапослени бравар из Смедерева, жртва крађе идентитета, не зауставља се. У новом зачараном кругу у којем се нашао Николић, полиција тврди да је његов предмет проследила тужилаштву, у овој институцији пак не могу да нађу случај, док Агенција за привредне регистре (АПР) за сада нема законску могућност да га избрише из докумената по којима се у две фирме води као директор, а у једној као власник. Једини који је изразио спремност да помогне за сада је Родољуб Шабић, повереник за заштиту података о личности, мада и он наглашава да као повереник нема овлашћења да води криминалистичке истраге, у чији домен свакако спада овај случај. Док трају те формално-правне перипетије, Јован Николић не зна како да се избори са казнама и тужбама које долазе на његову кућну адресу. Јуче је за наш лист рекао да га још нико из надлежних институција није позвао како би покушао да реши његов проблем.

Јуче смо позвали Одсек за преваре београдске полиције у којој је Јован Николић пријавио случај и у којем су му, како тврди за наш лист, рекли да оде у Смедерево, јер је „тамо пријављен”. У овом одсеку то демантују и тврде да су Николићеву пријаву проследили Првом основном тужилаштву у Београду. Међутим, у овом тужилаштву нам је речено да предмет не могу да нађу. Јер, они имају 100.000 пријава против непознатих извршилаца, па је због тога немогуће пронаћи једну од њих, без додатних података. Кад смо позвали поново полицијски одсек за преваре да затражимо додатне податке о томе кад је предмет прослеђен тужилаштву, под којим бројем, да ли су у пријави наведени осумњичени или је поднета против непознатих извршилаца, нису нам одговорили. Тако су, бар за сада, и надлежни одсек полиције и тужилаштво скинули одговорност са својих леђа. Тачније лежерно су слегли раменима и рекли да су неупућени и необавештени. Тако су признали да не знају да ли предмет крађе идентитета Јована Николића уопште постоји, да ли је у процедури или није. Због таквог понашања, отвара се питање, ко то помаже „жртвама кривичних дела”, ако полиција и тужилаштво пребацују одговорност с једних на друге и чему заправо они служе ако не могу да у најкраћем року реше тако евидентан проблем какав је фалсификована лична карта на којој се јасно види фотографија човека који сасвим сигурно није Јован Николић, пензионисани бравар?

Због тога што полиција и тужилаштво не реагују, ни у Агенцији за привредне регистре (АПР) не могу да избришу Јована Николића из власништва и са места одговорног лица. Јер, тек кад се утврди да је регистрација фирми извршена као последица кажњивог дела (што се утврђује тек у судском поступку), они могу да обаве неопходне промене у фирмама „Траншпед логистик” и „Новолајн”.

У АПР-у су јуче рекли за наш лист да они нису могли ни да одбију регистрационе пријаве на име Јована Николића, јер нису могли да знају да је реч о фалсификованим документима.

Мирољуб Јаковљевић је, приликом уписивања промена власништва и директора, доставио одлуке и потписе оверене од надлежних органа, а све у складу са јасно прецизираним процедурама које се примењују у АПР-у. Уговор о преносу власништва на име Јована Николића у фирми „Траншпед логистик”, као и такозвани ОП образац са потписом директора били су оверени у надлежним државним институцијама. Прецизније, већи број докумената је оверен у општини Врачар. Кад је АПР добио сва ова, оверена документа, морали су у складу са законом да региструју предложене промене.

У АПР-у кажу да правог Јована Николића из Смедерева сада не могу да избришу из регистра само на основу дојаве или написа у новинама, јер би такав поступак унео додатну правну несигурност. Наглашавају да је проблем у којем се нашао Јован Николић, регулисан Законом о општем управном поступку. Ту је прописано да ће се „поступак окончан решењем против кога нема редовног правног средства у поступку (коначно решење), поновити ако је решење донето на основу лажне исправе или лажног исказа сведока или вештака или ако је дошло као последица дела кажњивог по кривичном закону”.

------------------------------------------------------ 

Бајатовић без одговора

Из пресуде Прекршајног суда у Зрењанину јасно је да фирме у којима се Јован Николић води као овлашћено лице, послују са „Србијагасом”, при шпедицији опреме за толико важан стратешки пројекат, какав је складиште гаса „Банатски двор”. Јуче смо покушали да сазнамо од Душана Бајатовића, директора „Србијагаса”, ко је потписао уговор са „Траншпед логистиком”, колико таквих уговора има између те две фирме и како је могуће да важан државни систем послује са преварантом. Међутим, Бајатовић није одговарао на поруке у којима смо му поставили ова питања.

Шабић: Настојаћемо да помогнемо жртви

„Господин Ј. Н. са чијим случајем сте ме ви упознали ми се у међувремену обратио са молбом за помоћ. Свакако моји сарадници и ја ћемо настојати да му у границама овлашћења помогнемо али по свој прилици ту помоћ морају и могу да му пруже органи, гоњења полиција и тужилаштво. Наиме, све чињенице на које он указује говоре да није реч о некој од „недопуштених” обрада података о личности предвиђених Законом о заштити података о личности, већ да је реч о извршењу неколико кривичних дела, на првом месту кривичног дела фалсификата. Повереник, разуме се, не располаже инструментима за вођење криминалистичке истраге”, изјавио је Родољуб Шабић, повереник за заштиту података о личности.