Од нашег сталног дописника

Загреб, 13. јула – Суђење за убиство директора „Национала” Иве Пуканића и његовог сарадника Николе Фрањића које се одржава у Београду, с великом пажњом се прати у Хрватској (где је такође у току суђење неколицини учесника тог нарученог убиства), па су тако медији детаљно пренели и недавно сведочење бившег директора „Политике” Драгана Хаџи Антића. Посебно тежиште сви су ставили на тврдњу Хаџи Антића да му је прошле године из Загреба понуђена „Пуканићева оставштина” (наводно око 500 страница докумената који компромитују неке високе политичке функционере и пословне људе), за шта је тражено 50.000 евра.

Прича се, у ствари, своди на тврдњу – која у Хрватској егзистира још од ликвидације Пуканића – да је директор „Национала” из својих извора, који су имали распон од криминалног миљеа до тајних служби, сазнао много тога што компромитује неке високе државне функционере и утицајне пословне људе, што му је на крају дошло и главе, јер је наводно из тога покушавао да извуче и неку корист за себе.

Два дана после сведочења Хаџи Антића, у Хрватској се – из пера овде познатог али и контроверзног новинара Домагоја Маргетића (којег је својевремено осудио и хашки суд због објављивања неких заштићених докумената), који своја наводна открића објављује на свом сајту „Нецензурирано” – појавио се нови бомбастични текст у којем тврди да поседује документе који доказују да су убиство српског премијера Зорана Ђинђића наручили и извели заједнички делови владајућих елита Хрватске и Србије из 90-их година уз помоћ криминалног миљеа из обе земље, чије веома уносне послове је угрозио Ђинђић доласком на власт.

„Убиство србијанског премијера ствар је регионалног криминалног договора балканског политичког, обавештајног и криминалног подземља. Позадина Ђинђићевог убиства и документи у поседу тог вебсајта указују на мрежу наручитеља, организатора и извршитеља овог атентата из Хрватске, Србије, Босне и Херцеговине те са Косова” – тврди, између осталог, Маргетић.

Иво Пуканић

У том ширем контексту своје место има и ликвидација Иве Пуканића, за којег је исти аутор још пре две године јавно тврдио (али још није доказао) да је убијен по наруџби из Хрватске, а као организаторе тог злочина означио је тзв. клан Османи, односно Ћазима Османија званог Феликс, за којег тврди да је наводно на челу сада најјаче групације организованог криминала на Балкану.

Штавише, Маргетић је у својим текстовима од пре две године тврдио да је тај „клан” наводно тако замео своје трагове у организовању убиства Пуканића (по том објашњењу такве наруџбе се врше преко „официра” за везу, па на крају извршитељи ни не знају ко је прави наручилац „посла”, који остаје добро скривен) да је на крају све изгледало да је наруџба убиства стигла из Србије.

Пуканићева „заоставштина”, према томе, односи се на његова сазнања о криминалним збивањима у којима је велики шверц цигаретама био само један уносни део. Према Маргетићу, и тај део је ишао из Хрватске (директно сумњичи врх Фабрике дувана из Ровиња, чији сувласник Анте Влаховић је и званично један од најбогатијих Хрвата), а Црна Гора је по њему била само организациони и транзитни део тог шверца. Пуканић је, међутим, тврдио у својим текстовима у „Националу” да је центар балканске „дуванске мафије” баш у Црној Гори и тамошњем државном врху, о чему је сведочио и пред италијанским судом у Барију. У време тог процеса је, подсетимо, и ликвидиран у Загребу пре две године.

Радоје Арсенић