Радисављевић: Истражујемо ко је извео ЈСО из Куле
Специјално тужилаштво интензивно, али у строгој тајности, спроводи преткривични поступак против припадника расформиране Јединице за специјалне операције који су организовали побуну у новембру 2001. године, када је блокиран аутопут у Београду, потврдио је „Политици” Миљко Радисављевић, специјални тужилац.
„Истражујемо догађај када су припадници ЈСО напустили центар у Кули, дошли у Београд и направили блокаду на аутопуту. Разговарали смо о томе ко је донео одлуку о изласку из базе. Направљени су помаци, али бисмо истрагу омели ако бисмо открили ко су извори наших сазнања. У овом тренутку не могу да наведем ко су особе против којих водимо поступак, јер не желим да прејудицирам одлуку”, казао нам је специјални тужилац.
Коментаришући изјаву министра МУП-а Ивице Дачића који је јуче изјавио да није упознат о преткривичном поступку политичке позадине убиства премијера Зорана Ђинђића, Радисављевић наводи да у овој фази поступак води тужилаштво.
„Преткривичним поступком руководи Специјално тужилаштво, али ће припадници МУП-а бити укључени уколико то буде било потребно”, објаснио је тужилац Радисављевић.
Према сазнањима „Политике”, бивши командант „црвених беретки” Милорад Улемек Легија, у то време пензионисани пуковник МУП-а, као човек из сенке руководио је побуном јединице у којој је уживао невероватан углед. О томе је било речи и на суђењу, а на Улемека указују и особе које тужилаштво саслушава у новом поступку. Саговорници „Политике” кажу да су тужилаштву извесне информације дали Милош Симовић и Сретко Калинић, али да се докази прикупљају и из других извора.
Иако је формално на месту команданта био Душко Маричић, први човек јединице и даље је био Улемек. На месту Маричићевог заменика био је Звездан Јовановић, који је касније осуђен као човек који је пуцао у Ђинђића.
Команда и припадници ЈСО који су до тада строго водили рачуна да се не појављују у медијима, на аутопуту су снимљени камерама, а јавности су се обраћали саопштењима у којима су навели да је разлог протеста то што су били изманипулисани лажном наредбом о хапшењу криминалаца, а заправо се радило о хашким оптуженицима браћи Бановић.
На дан 12. новембра 2001. године, када је ЈСО држала под блокадом део аутопута у Београду, у Палати правде било је заказано саслушавање Улемека по приватној тужби адвоката породица четворице погинулих у инсценираној саобраћајној несрећи на Ибарској магистрали. Иако је Улемек на саслушање дошао касно поподне са слободе, било је неизвесно да ли ће му истражни судија те вечери одредити притвор. У првој изјави коју је икада дао медијима, Улемек је новинарима у Палати правде рекао да подржава протест ЈСО због „лажног наређења у случају браће Бановић”.
Многи сматрају да је управо саслушање Улемека и могућност да му буде одређен притвор био прави разлог побуне ЈСО, елитне јединице МУП-а којој ниједна друга формација није могла или није хтела да се супротстави. О томе сведочи и чињеница да су се исте вечери, пошто је Улемек слободно изашао из Палате правде, „беретке” повукле са „Газеле”.
ЈСО је тада тражила смену министра полиције Душана Михајловића, доношење закона о сарадњи са Хагом, као и то да јединица буде стављена под команду премијера. Тај захтев није прихваћен али је влада Зорана Ђинђића капитулирала пред захтевом јединице за сменом Горана Петровића, тадашњег начелника Ресора државне безбедности, и његовог заменика Зорана Мијатовића, у чијем је саставу функционисала ЈСО.
Уместо њих двојице, на руководећа места у тајној полицији доведени су Андреја Савић и стари познаник Улемека Милорад Брацановић. То је, по оцени адвоката Срђе Поповића, који је заједно са колегом Радивојем Пауновићем тражио проширење оптужнице и на побуну, био заправо увод у атентат на Ђинђића. Премијер је тада изгубио битку са организованим криминалом, оценили су његови сарадници на суђењу.
О томе да је Улемек стајао иза побуне ЈСО, говорио је и сведок сарадник Дејан Миленковић Багзи на суђењу. Он је казао да је Улемек одлазио у Кулу, у базу ЈСО, а да је Душан Спасојевић говорио: „Ово може да реши само Коштуница”. Објаснио је да је шеф „земунаца” ту реченицу изговорио у телефонском разговору са Ненадом Опачићем, вођом ветерничког наркоклана, знајући да полиција обојици прислушкује телефон. Циљ је био да онај ко слуша тај разговор помисли да Војислав Коштуница, у то време председник СРЈ, подржава ЈСО, да би био направљен раздор између ДС и ДСС.
Доротеа Чарнић
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


