Uspostavljanjem nove mreže tužilaštava, koja je počela da funkcioniše 1. januara, broj tužilaca specijalizovanih za borbu protiv visokotehnološkog kriminala je prepolovljen – sa četiri na dva. Ovaj podatak ubrzo je upao u oči stručnoj javnosti.

Saša Radulović, zamenik beogradskog višeg tužioca u Odeljenju za visokotehnološki kriminal, smatra da je ovakva odluka, ipak, „potpunou skladu sa reformom pravosuđa”.

– Nesporna je činjenica da u odnosu na ranijih četiri, sada posao rade dva zamenika. Takva odluka je u skladu sa reformom pravosuđa i izraz je racionalizacije i povećanja efikasnosti u radu. Organizaciona struktura koju je postavilo Republičko javno tužilaštvo je takva da je odgovoreno zahtevima na osnovu primljenih predmeta u prethodne tri godine i projekcije očekivanog prijema predmeta po izmenjenoj stvarnoj nadležnosti tužilaštva. O eventualnoj potrebi da se poveća broj tužilaca moći će da se razgovara tek kada se vidi koliki je priliv predmeta.

Da li je priliv toliki da su dva tužioca dovoljna da postupaju po predmetima iz oblasti visokotehnološkog kriminala i tako pokrivaju celu teritoriju Srbije?

Taj broj je, za sada, apsolutno dovoljan. Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal je nadležno za teritoriju cele Srbije, ali je njegova organizaciona struktura efikasna, sto odsto funkcionalna i pruža pouzdan i dovoljan osnov za borbu protiv ove vrste kriminala. U prethodne tri godine, koliko ima od kada je osnovano, tužilaštvu je dostavljeno oko 570 predmeta. Za prvih mesec dana ove godine taj broj je 17. Kada pogledate priliv predmeta u poslednje tri godine i za poslednjih mesec dana, dva tužioca su, po mom mišljenju, sasvim dovoljna da odgovore svim zahtevima. Treba imati u vidu da su krivična dela koja se odnose na zaštitu intelektualne svojine (piraterija), u kojima je broj oduzetih, na primer, ce-de diskova manji od 2.000 ili je ostvarena imovinska korist manja od milion dinara u nadležnosti osnovnih tužilaštava.

Od 17 predmeta koliko je od početka godine stiglo u Vaše tužilaštvo koja su dela najzastupljenija?

Pretežan broj tih krivičnih dela odnosi se na ugrožavanje sigurnosti. Izvršenje dela, recimo, izgleda ovako: određena osoba preko naloga elektronske mreže na Fejsbuku ili na bilo koji drugi način putem Interneta, nekome uputi pretnju. U tom smislu oštećeni podnosi krivičnu prijavu, gde mi u toku pretkrivičnog postupka moramo da utvrdimo izvršioca tog krivičnog dela. Bez obzira na to što se on na društvenoj mreži predstavio nekim imenom i prezimenom, on je nepoznat. Sa druge strane, moramo da utvrdimo i da li su ostvarena zakonska obeležja konkretnog krivičnog dela, odnosno da li se iz te radnje koja je izvršena može izvesti zaključak da se radi zaista o tom krivičnom delu na koje se prijava odnosi. Kada se utvrde te činjenice, tužilaštvo za VTK donosi odluku o daljem toku postupka.

Kakva je, inače, struktura krivičnih dela koja dođu do tužilaštva?

Naše tužilaštvo se nalazi u granicama svetskog proseka. Najveći broj krivičnih dela odnosi se na ona protiv intelektualne svojine, odnosno pirateriju koja je danas mnogo sofisticiranija, nego kada se ona pojavila. Sada se otvaraju internet sajtovi, oglašava se na Internetu i to tako da se daje kataloška ponuda autorskih dela. Procena stranih kolega je da se mnoge kriminalne grupe sve više opredeljuju za izvršenje krivičnih dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala. Tri je razloga za to: izvršenja tih dela ostaju relativno anonimna, protivpravna korist koja se ostvaruje je prilična i zaprećena kazna za izvršenje ovih dela je znatno manja u odnosu na recimo, trgovinu drogom... Od ostalih dela tu je ugrožavanje sigurnosti, raznorazne vrste računarskih prevara, neovlašćeni upadi u računarske sisteme...

Da li ste se susretali sa slučajevima dečje pornografije?

Koliko mi je poznato bilo je takvih slučajeva u Srbiji. Problem je, međutim, u tome što je to krivično delo ranije bilo u opštoj nadležnosti i po njoj su postupala njihova tužilaštva. Očekujem da će izmenama opšte nadležnosti doći do priliva predmeta zbog ovakvih krivičnih dela.

Ima li zloupotreba na društvenim mrežama, poput Fejsbuka?

Kao podnosioci krivičnih prijava, u takvim slučajevima, javljaju se fizička lica. Iako rado otvaraju svoje profile, korisnici društvenih mreža se ne bave dovoljno čitanjem uslova korišćenja Fejsbuka. Tu im se jasno daje na znanje da stavljanjem određenih sadržaja poput fotografija, vi dobrovoljno pristajete da one budu objavljene na, recimo, Fejsbuku i da oni, samim tim ne mogu da budu odgovorni ako ih neko zloupotrebi. Krivična dela o kojima bi se tu, eventualno, radilo spadaju u grupu koja se gone po privatnoj tužbi.

Miroslava Derikonjić