Успостављањем нове мреже тужилаштава, која је почела да функционише 1. јануара, број тужилаца специјализованих за борбу против високотехнолошког криминала је преполовљен – са четири на два. Оваj податак убрзо је упао у очи стручној јавности.

Саша Радуловић, заменик београдског вишег тужиоца у Одељењу за високотехнолошки криминал, сматра да је оваква одлука, ипак, „потпуноу складу са реформом правосуђа”.

– Неспорна је чињеница да у односу на ранијих четири, сада посао раде два заменика. Таква одлука је у складу са реформом правосуђа и израз је рационализације и повећања ефикасности у раду. Организациона структура коју је поставило Републичко јавно тужилаштво је таква да је одговорено захтевима на основу примљених предмета у претходне три године и пројекције очекиваног пријема предмета по измењеној стварној надлежности тужилаштва. О евентуалној потреби да се повећа број тужилаца моћи ће да се разговара тек када се види колики је прилив предмета.

Да ли је прилив толики да су два тужиоца довољна да поступају по предметима из области високотехнолошког криминала и тако покривају целу територију Србије?

Тај број је, за сада, апсолутно довољан. Тужилаштво за високотехнолошки криминал је надлежно за територију целе Србије, али је његова организациона структура ефикасна, сто одсто функционална и пружа поуздан и довољан основ за борбу против ове врсте криминала. У претходне три године, колико има од када је основано, тужилаштву је достављено око 570 предмета. За првих месец дана ове године тај број је 17. Када погледате прилив предмета у последње три године и за последњих месец дана, два тужиоца су, по мом мишљењу, сасвим довољна да одговоре свим захтевима. Треба имати у виду да су кривична дела која се односе на заштиту интелектуалне својине (пиратерија), у којима је број одузетих, на пример, це-де дискова мањи од 2.000 или је остварена имовинска корист мања од милион динара у надлежности основних тужилаштава.

Од 17 предмета колико је од почетка године стигло у Ваше тужилаштво која су дела најзаступљенија?

Претежан број тих кривичних дела односи се на угрожавање сигурности. Извршење дела, рецимо, изгледа овако: одређена особа преко налога електронске мреже на Фејсбуку или на било који други начин путем Интернета, некоме упути претњу. У том смислу оштећени подноси кривичну пријаву, где ми у току преткривичног поступка морамо да утврдимо извршиоца тог кривичног дела. Без обзира на то што се он на друштвеној мрежи представио неким именом и презименом, он је непознат. Са друге стране, морамо да утврдимо и да ли су остварена законска обележја конкретног кривичног дела, односно да ли се из те радње која је извршена може извести закључак да се ради заиста о том кривичном делу на које се пријава односи. Када се утврде те чињенице, тужилаштво за ВТК доноси одлуку о даљем току поступка.

Каква је, иначе, структура кривичних дела која дођу до тужилаштва?

Наше тужилаштво се налази у границама светског просека. Највећи број кривичних дела односи се на она против интелектуалне својине, односно пиратерију која је данас много софистициранија, него када се она појавила. Сада се отварају интернет сајтови, оглашава се на Интернету и то тако да се даје каталошка понуда ауторских дела. Процена страних колега је да се многе криминалне групе све више опредељују за извршење кривичних дела из области високотехнолошког криминала. Три је разлога за то: извршења тих дела остају релативно анонимна, противправна корист која се остварује је прилична и запрећена казна за извршење ових дела је знатно мања у односу на рецимо, трговину дрогом... Од осталих дела ту је угрожавање сигурности, разноразне врсте рачунарских превара, неовлашћени упади у рачунарске системе...

Да ли сте се сусретали са случајевима дечје порнографије?

Колико ми је познато било је таквих случајева у Србији. Проблем је, међутим, у томе што је то кривично дело раније било у општој надлежности и по њој су поступала њихова тужилаштва. Очекујем да ће изменама опште надлежности доћи до прилива предмета због оваквих кривичних дела.

Има ли злоупотреба на друштвеним мрежама, попут Фејсбука?

Као подносиоци кривичних пријава, у таквим случајевима, јављају се физичка лица. Иако радо отварају своје профиле, корисници друштвених мрежа се не баве довољно читањем услова коришћења Фејсбука. Ту им се јасно даје на знање да стављањем одређених садржаја попут фотографија, ви добровољно пристајете да оне буду објављене на, рецимо, Фејсбуку и да они, самим тим не могу да буду одговорни ако их неко злоупотреби. Кривична дела о којима би се ту, евентуално, радило спадају у групу која се гоне по приватној тужби.

Мирослава Дерикоњић