Za vreme utakmice Lav kupa Srbije između Novog Pazara i Crvene zvezde nekoliko navijača domaćeg kluba na tribinama razvuklo je parolu na kojoj je pisalo: „Stadion Aćif efendije”. Transparent je bio vidljiv svega minut-dva, ali dovoljno da bude zabeležen. Fotografiju je preksinoću emisiji „Intervju” Jugoslava Ćosića na televiziji B92pokazao zamenik predsednika Srpske narodne stranke Aleksandar Vučić.

U Republičkom javnom tužilaštvu juče nismo uspeli da dobijemo odgovor na pitanje da li će protiv navijača novopazarskog kluba biti zatraženo pokretanje postupka.

„Politikin” sagovornik iz srpskog pravosuđa, koji je zbog „delikatnosti teme” želeo da ostane anoniman, tvrdi da u konkretnom slučaju ima elemenata za reakciju nadležnog tužilaštva.

– Ovo je perfidan način govora mržnje, koji bi svakako trebalo da bude sankcionisan. Zakon mora da bude jednak za sve – rekao je naš sagovornik.

Ovaj „sportski” događaj nametnuo je i pitanje ko je bio Aćif efendija, čije ime bi neki navijači dali fudbalskom stadionu u Novom Pazaru. Novopazarci nemaju dilemu, reč je o Aćifu Hadžiahmetoviću.

U knjizi „Sinovi Sandžaka” Nuro Sadiković i Harun Crnovršanin, Aćifa Hadžiahmetovića vide kao heroja i centralnu figuru u istoriji sandžačkih Bošnjaka 20. veka.

Aćif Hadžiahmetović (1987–1944) bio je inicijator za formiranje muslimanske stranke „Džemijet”, zabranjene 1924. godine. U vreme nemačke okupacije, odmah u aprilu 1941. godine nemačka Krajs komanda Hadžiahmetovića postavlja na čelnu funkciju u ovom gradu i time je, kako kažu autori, „sandžačkim prvacima omogućila da povrate vlast koja im je oduzeta nakon Prvog balkanskog rata”. Za vreme rata Hadžiahmetović je bio komandant odbrane Novog Pazara, koji je u to vreme bio u sastavu „velike Albanije”.

Autori pomenute knjige navode nekoliko primera u kojima je navodno, Hadžiahmetović uz pomoć i masovno učešće albanskih snaga sa Kosmeta, „spasio muslimansko stanovništvo od četnika”. Kada su ovaj kraj i Novi Pazar oslobodili partizani, Aćif Hadžiahmetović je, zajedno sa nekoliko stotina svojih istomišljenika i saradnika, zbog saradnje sa okupatorima, streljan 21. januara 1945. godine na Hadžetu, mestu gde je kasnije izgrađeno istoimeno naselje.

Zvanična istorija je Aćifa Hadžiahmetovića tretirala kao izdajnika i saradnika okupatorske Nemačke, i pripisuje mu mnoga ubistva, pre svegasrpskog stanovništva, ali i partizana, bez obzira na nacionalnu pripadnost, u novopazarskom kraju.

U srpskim selima u novopazarskom kraju vreme stradanja i paljevina vezuju za ime Aćifa Hadžiahmetovića.

Priču o eventualnoj rehabilitaciji Aćifa Hadžiahmetovića pokrenula je SDA Sandžaka, sa Sulejmanom Ugljaninom na čelu, odmah posle osnivanja, početkom devedesetih godina prošlog veka.

Tadašnje Muslimansko, sada Bošnjačko nacionalno veće je početkom 1992. godine donelo odluku o potrebnoj rehabilitaciji Hadžiahmetovića. A predsednik Izvršnog odbora Bošnjačkog nacionalnog veća Esad Džudžević je pre dve godine obelodanio da će, na osnovu Zakona o rehabilitaciji Okružnom sudu u Novom Pazaru, uputiti zahtev za rehabilitaciju Aćifa Hadžiahmetovića koji je „streljan iz političkih razloga”. Tada je Džudžević najavljivao i da će Bošnjačko veće novopazarskoj opštini podneti zahtev za izgradnju memorijalnog centra na Hadžetu, mestu streljanja Hadžiahmetovića i „ostalih nevinih Bošnjaka”.

U Okružnom sudu u Novom Pazaru do sada nije doneta presuda o rehabilitaciji Hadžiahmetovića. Čak u sudu nisu mogli da potvrde da je zahtev uopšte i podnet.

S.Bakračević – M. Derikonjić