Има ли елемената за реакцију надлежног тужилаштва

За време утакмице Лав купа Србије између Новог Пазара и Црвене звезде неколико навијача домаћег клуба на трибинама развукло је паролу на којој је писало: „Стадион Аћиф ефендије”. Транспарент је био видљив свега минут-два, али довољно да буде забележен. Фотографију је прексиноћу емисији „Интервју” Југослава Ћосића на телевизији Б92показао заменик председника Српске народне странке Александар Вучић.

У Републичком јавном тужилаштву јуче нисмо успели да добијемо одговор на питање да ли ће против навијача новопазарског клуба бити затражено покретање поступка.

„Политикин” саговорник из српског правосуђа, који је због „деликатности теме” желео да остане анониман, тврди да у конкретном случају има елемената за реакцију надлежног тужилаштва.

– Ово је перфидан начин говора мржње, који би свакако требало да буде санкционисан. Закон мора да буде једнак за све – рекао је наш саговорник.

Овај „спортски” догађај наметнуо је и питање ко је био Аћиф ефендија, чије име би неки навијачи дали фудбалском стадиону у Новом Пазару. Новопазарци немају дилему, реч је о Аћифу Хаџиахметовићу.

У књизи „Синови Санџака” Нуро Садиковић и Харун Црновршанин, Аћифа Хаџиахметовића виде као хероја и централну фигуру у историји санџачких Бошњака 20. века.

Аћиф Хаџиахметовић (1987–1944) био је иницијатор за формирање муслиманске странке „Џемијет”, забрањене 1924. године. У време немачке окупације, одмах у априлу 1941. године немачка Крајс команда Хаџиахметовића поставља на челну функцију у овом граду и тиме је, како кажу аутори, „санџачким првацима омогућила да поврате власт која им је одузета након Првог балканског рата”. За време рата Хаџиахметовић је био командант одбране Новог Пазара, који је у то време био у саставу „велике Албаније”.

Аутори поменуте књиге наводе неколико примера у којима је наводно, Хаџиахметовић уз помоћ и масовно учешће албанских снага са Космета, „спасио муслиманско становништво од четника”. Када су овај крај и Нови Пазар ослободили партизани, Аћиф Хаџиахметовић је, заједно са неколико стотина својих истомишљеника и сарадника, због сарадње са окупаторима, стрељан 21. јануара 1945. године на Хаџету, месту где је касније изграђено истоимено насеље.

Званична историја је Аћифа Хаџиахметовића третирала као издајника и сарадника окупаторске Немачке, и приписује му многа убиства, пре свегасрпског становништва, али и партизана, без обзира на националну припадност, у новопазарском крају.

У српским селима у новопазарском крају време страдања и паљевина везују за име Аћифа Хаџиахметовића.

Причу о евентуалној рехабилитацији Аћифа Хаџиахметовића покренула је СДА Санџака, са Сулејманом Угљанином на челу, одмах после оснивања, почетком деведесетих година прошлог века.

Тадашње Муслиманско, сада Бошњачко национално веће је почетком 1992. године донело одлуку о потребној рехабилитацији Хаџиахметовића. А председник Извршног одбора Бошњачког националног већа Есад Џуџевић је пре две године обелоданио да ће, на основу Закона о рехабилитацији Окружном суду у Новом Пазару, упутити захтев за рехабилитацију Аћифа Хаџиахметовића који је „стрељан из политичких разлога”. Тада је Џуџевић најављивао и да ће Бошњачко веће новопазарској општини поднети захтев за изградњу меморијалног центра на Хаџету, месту стрељања Хаџиахметовића и „осталих невиних Бошњака”.

У Окружном суду у Новом Пазару до сада није донета пресуда о рехабилитацији Хаџиахметовића. Чак у суду нису могли да потврде да је захтев уопште и поднет.

С.Бакрачевић – М. Дерикоњић