Председник Адвокатске коморе Београда Слободан Шошкић и председник Адвокатске коморе Србије Драгољуб Ђорђевић месецима не разговарају. На њихове седнице у просторијама коморе у Дечанској улици долазила је полиција.

Када су ушли у зграду „Политике” нису се поздравили. После жучне једноипочасовне расправе, заједно су ушли у лифт, разговарајући у помирљивом тону.

Питали смо их шта је узрок сукоба, ко су његови носиоци и како би могао да се реши.

Шошкић: Сукоб унутар Адвокатске коморе Београда, али и сукоб са Адвокатском комором Србије, односно са одређеним људима који је персонификују, апсолутно постоји. Сукоб је огроман и настао је 22. маја ове године када су спроведени избори за све органе АК Београда. Једна група адвоката, чије болесне амбиције нису задовољене, оспоравају изборни поступак небулозним разлозима. То су неизабрани кандидати за председника АК Београда, за Управни одбор, дисциплинске органе и за делегате у Скупштини АК Србије. Управни одбор и председник АК Србије стали су у њихову заштиту и стављали су на свој дневни ред регуларност избора у АК Београда. То је био прави атак председника АК Србије на све који су изабрани у АК Београда.

Београдска скупштина адвоката је 2. октобра опозвала десет чланова УО и заменика председника, који девастирају комору. За председника АК Србије је изгласано неповерење, а то је једна морална осуда првог реда. Опозвани чланови раде паралелно јер имају подршку председника АКС и одређених државних функционера. Зато су тако безумни у свом понашању.

Ђорђевић: Никада до сада углед адвокатуре није био оволико упропашћен.

АК Београда се у овом тренутку налази у потпуно илегалном раду. Изабрани органи више не постоје. Опозван је Управни одбор, а статут АКБ не познаје привремене чланове УО. Шошкић је управо то предложио, да се изаберу привремени чланови. Мало је чудно да 11 чланова УО, од укупно 14, мисли другачије од председника коморе и да они буду опозвани, као и заменик председника.

Адвокатска комора Србије је покушала да спречи колапс, а не да се умеша. Зато смо сазвали заједничку седницу, у јулу месецу, када смо препоручили да се ово реши унутар адвокатуре. Осудили смо позивање полиције од стране председника Шошкића, због наводно неке крађе неких листића.

Политика: Зашто је позвана полиција?

Ђорђевић: Колега Шошкић је оптужио своје чланове Управног одбора да су украли налепнице које вреде 2.000 динара, да би слали позиве за „своју“скупштину. Зато је звао полицију.

Шошкић: Ово су приче збрда-здола. Адвокатска комора Београда је у кризи јер се ствара фама о нелегалности и сумњивим изборима.

Политика: Коме је потребна та фама?

Шошкић: Па, лече људи своје комплексе и своје интересе, зато што би уместо Шошкића волели да виде неког другог јер су имали своје фаворите који су изгубили. Тај Управни одбор се залаже за један облик адвокатуре за који већина адвоката Србије апсолутно није, а то је....

Ђорђевић: Е, то је фама! Ево, то је измишљотина!

Шошкић: Чекај, је л’ могу ја да говорим?

Ђорђевић: Па не могу да дозволим да причате неистине!

Шошкић: Хоћеш да завршимо разговор?

Политика: Не, не!

Шошкић: Ти мене не можеш збунити с тим твојим испадима. Погледајте какав је то лик адвоката који овде ништа не поштује. (Устаје) Ја стварно немам разлога да останем овде јер овакав разговор уопште не долази у обзир. Погледајте како се понаша.

Политика: Молим Вас да седнете и да наставимо разговор.

Шошкић: Док год имамо овакве људе у нашим редовима на функцији било које врсте, ми ћемо имати хаос у адвокатури. Данас чујем да опозвани заказују нову скупштину.

Ђорђевић: Колега, извините, ја немам сазнање о томе.

Шошкић: Како немате сазнања?

Ђорђевић: Мајке ми.

Шошкић: Па како можеш у мајку да се кунеш? Немој мене да блефираш.

Ђорђевић: Ја сам српску скупштину заказао.

Шошкић: Шта изиграваш наивка? Ја не говорим о твојој скупштини него о скупштини тих опозваних! То су неки паралелни органи које подржава Драгољуб Ђорђевић, јер је он за те људе свио једно гнездо у просторијама Адвокатске коморе Србије.

Ђорђевић: Страшно.

Политика: Ко су ти људи?

Ђорђевић: Људи који нису на изборима 22. маја гласали за мене, па сам ја са њима свио гнездо.

Шошкић: То су десет чланова Управног одбора АК Београда, плус заменик председника коморе, који су опозвани на скупштини од 2. октобра. Они и даље држе седницу УО без икаквих овлашћења.

Политика: Да ли су то људи који су познати јавности?

Шошкић: То су тако минорне личности да их нико не зна. То дуго траје јер им он даје уточиште, даје им логистику, даје им да штампају материјале, позиве и памфлете. Да ли приличи АК Србије да даје подршку побуњеницима, пучистима, незадовољницима, отпадницима из адвокатских редова? Док год им подршку даје АК Србије, на челу са њеним председником, ова ситуација ће трајати. Али, ја видим да јој се приближава крај јер ће 4. децембра на изборној скупштини бити изабрани стални чланови Управног одбора. Тада неће бити више Драгољуб Ђорђевић председник АК Србије. Биће изабран неко други. Он је иначе човек у ве-де стању.

Ђорђевић: Адвокатска комора Србије је покушала да учини све да се превазиђе тај сукоб и позвала је председника Шошкића, али то очигледно није вредело, затим цео његов Управни одбор, који је после смењен и доајене адвокатуре и сви су се те вечери сложили са чињеницом да ни једна ни друга скупштина, које су заказане, нису у реду.

Шошкић: Ко сте ви да се слажете?!

Ђорђевић: Ја ћу сад стварно да напустим састанак.

Политика: Адвокатска комора Србије је ипак капа над свим адвокатским коморама.

Шошкић: Није капа.

Ђорђевић: Не, него београдска комора руководи свим коморама.

Шошкић: Капа је само у томе што на сваку одлуку о упису и испису адвоката и промени статуса има право...

Ђорђевић: Да, да, ми смо њихов сервис... Пустите ме, колега Шошкићу, да говорим јер ја ћу стварно да одем! Скачете ми све време у реч а мени замерате да сам некултуран. Шошкић се сложио с тим да треба да се изврши увид у изборни материјал Скупштине од 22. маја. Закључено је да постоје неке неправилности и предложили смо да се одржи заједничка скупштина 25. септембра. Међутим, након тога, председник Шошкић сазива своју скупштину за 2. октобар. Управни одбор АК Србије је закључио да ниједна ни друга скупштина нису биле заказане законито.

Политика: На коју скупштину је дошла полиција?

Шошкић: Полиција је дошла са 13 наоружаних и неколико инспектора да обезбеђују седницу Управног одбора АК Србије 13. октобра. Ми из београдске коморе, који смо хтели да присуствујемо тој седници, тражили смо од полиције одговор ко их је звао и добили смо званично обавештење да је државни секретар у Министарству правде то тражио од директора полиције Вељовића и да је он дао налог да дође полиција.

Ђорђевић: Који државни секретар?

Шошкић: Писмено смо се обратили и нисмо добили одговор који је то државни секретар и зашто тражио обезбеђење седнице. Али је зато Ђорђевић после рекао колегама да је Хомен то урадио на своју руку, а да он то није тражио.

Политика: Има ли Министарство правде уплива у овој причи?

Шошкић: Државни секретар је послао полицију. Какве везе београдска комора има с тим?

Ђорђевић: Нико вас није ни оптужио, а ви се правдате.

Шошкић: Полиција је позвана да би се београдска комора окривила да поново зове полицију, јер ми смо ти фантоми који хоћемо полицију. Нека Хомен одреагује и нека каже да ли је он заиста звао полицију или није.

Ђорђевић: Ја сам срео полицајца испред свечане сале. Питао сам га: „Ко је вас овде звао?“ Човек ми је рекао: „Ми смо позвани да дођемо овде. Чули смо да има неки скуп. Чули смо да овде постоји могуће нарушавање јавног реда и мира“. Ја сам рекао: „Господине, полицији овде није место. Не знам ко вас је звао. Адвокати су узнемирени и молим вас да одмах напустите просторије“. Узео је моје податке и склонио се, а ја сам ту ноћ дао саопштење за медије.

Шошкић: Ми смо дали саопштење те ноћи, а ви сутрадан.

Ђорђевић: То је лако проверити, али позивање полиције уопште није суштина. Суштина је блокада рада свих органа коморе, јер се бавимо искључиво личним интересима, чувањем позиција, вређањем колега, супротно кодексу професионалне етике адвоката, називањем мангупима, уличарима, отпадницима, пучистима, милитантним и тако даље. Називање мене привременим председником и вршиоцем функције председника је вређање, јер ја сам изабран од стране свих делегата Скупштине АК Србије.

Шошкић: Изабрани сте на годину и по дана, у једном скраћеном мандату.

Ђорђевић: Али то није разлог да ви говорите да сам ја ве-де. Колега Шошкићу, ви то говорите да бисте ме понизили. Круна свега је то што је за заказану скупштину 4. децембра послао допис свим колегама где на страну и по говори најружније ствари о председнику Адвокатске коморе Србије.

Шошкић: То писмо уопште није такве садржине.

Ђорђевић: То је недопустиво понашање и однос према колегама. Он саопштава у писму за 3.200 београдских адвоката да сам ја позвао полицију, да ја радим супротно интересима српске адвокатуре и да сам поданик власти.

Шошкић: Нисам то написао.

Ђорђевић: Моја партија је адвокатура, као и теби, и никада ми није пало на памет да те вређам. Толико недостојности, толико зле намере, ја никада за 30 година у адвокатури нисам видео. Води се буквално једна харанга и мени је јако тешко због тога. Ја јако тешко доживљавам неистините квалификације.

Шошкић: Немој да се расплачеш, молим те.

Политика: Који су то интереси адвокатуре око којих се не слажете? Да ли је можда повод у Нацрту закона о адвокатури?

Ђорђевић: Ја сам председник те комисије која ради нацрт закона. Шошкић је све време имао идеју да сам ја поданик власти и да сам ја тај који ће послужити као алиби да на мала врата прође све што је у том закону хтело Министарство правде. Он има став да „нећемо дозволити оснивање друштва капитала, да неки криминалац купи сиромашне београдске адвокате...“.

Шошкић: Није тако, него нећемо дозволити да једно друштво капитала може да купи један заштићени сведок. Један део ових који су били у Управном одбору залажу се за концепцију која ће довести до тога да се инокосна адвокатура изгуби, а тада је крај адвокатуре, и да се успостави колективистичка адвокатура, тако што ће се направити предузећа. На челу предузећа ће бити адвокат директор или власник, имаће 100 или 1.500 запосленик адвоката, али тада ни он ни запослени више нису адвокати него су најамници. Нису слободни и независни. Огорчен сам противник таквог концепта и већина адвоката је против тога.

Политика: Па, да ли је у томе суштина овог сукоба?

Шошкић: Делимично јесте.

Ђорђевић: Не бих рекао.

Шошкић: Како да није? Ови који су опозвани, они се залажу за то. То јесте један од узрока сукоба, уз болесне амбиције и личне анимозитете.

Политика: Како видите решење ове ситуације?

Шошкић: Београдска адвокатура мора да искорени сва зла која персонификују одређени појединци.

Ђорђевић: Ево коначно става са којим ћу се ја сложити.

Шошкић: А ово што ради АК Србије и њен председник су подвале које треба да скрнаве углед и да делегитимишу АК Београда, да је прикажу као једну скупину која је нелегална, нелегитимна и криминална. Добио сам од српске коморе седам дисциплинских пријава против себе, као и кривичну пријаву за злоупотребу службеног положаја.

Политика: Може ли бити неког компромиса?

Ђорђевић: Треба сазвати скупштину АК Београда на којој би се решили сви проблеми, на којој ће се адвокати договорити о будућности адвокатуре и о томе који су њени прави интереси, а да занемаримо све личне сукобе.

Шошкић: Скупштина АК Београда треба 4. децембра да изабере сталне чланове Управног одбора и да реши сва нерешена питања. Треба успоставити нормално стање у коме неће бити никаквих остатака оних појединаца и група у органима АК Београда и АК Србије, који би, руковођени личним интересима, деловали у супротности са израженом вољом већине адвоката. Оно што Скупштина одлучи, то је обавезујуће за све чланове и дужност је сваког адвоката као члана Скупштине АК Београда да поштују њене одлуке. Они који не поштују те одлуке јесу адвокати које можемо слободно назвати нелојалним члановима адвокатског реда.