Српски „чвор” прислушкивања

Србија ће морати да промени законску регулативу у области пресретања комуникација. Тај закључак се намеће после објављивања извештаја за потребе Европске комисије италијанског експерта Мауриција Варанезеа о напретку Србије у сузбијању организованог криминала и корупције. Иако се у сваком извештају који подноси Варанезе наводи да је реч о „личном мишљењу”, искуства говоре да се глас овог бившег карабињера пажљиво слуша у Бриселу.

Главна замерка Варанезеа односи се на регулативу по којој све службе које желе неког да прислушкују, морају са судским налогом да дођу у БИА која им затим прикључује тражене особе „на мере”. Затим, те друге службе саме остварују увид у нечију комуникацију.

Та чињеница, сматра Варанезе, може довести до притајеног спољњег мешања БИА у кривичне истраге. Овај проблем се означава као „најалармантнији”, јер, тврди Варанезе, утицај БИА, потенцијално може угрозити независност истражних органа и поверљивост истраге, посебно изражен код прислушкивања телефона.

– Ово питање изазива озбиљну забринутост, пошто се чини да српске безбедносне службе имају позицију потпуне контроле над обавештајним производима, заједно са кривичним истрагама, и такође над овлашћеним истражним и правосудним властима. Технички изгледа да БИА може да дођедо података о телефонским листинзима и локацијама без знања провајдера и налога тужиоца без обзира на то да ли постоје посебни разлози за обавештајни рад или кривичну истрагу. БИА може да обављапресретање телефонских разговора без судског налога (једноставним притиском дугмета) при чему крши Конвенцију о људским правима, члан 41. српског Устава и ЗКП. Телефон који прислушкује полиција, у складу са судским налогом који је уручен БИА, ова агенција може да надзире и без знања полиције, тужилаштва и надлежног судије, што представља јасно и незаконито мешање у кривичну истрагу – наводи се у извештају експерта рађеног за Европску комисију.

Садруге стране, у БИА не желе да се оглашавају овим поводом.

Тај исти проблем, на који указује италијански експерт, контролисао је својевремено и Саша Јанковић, заштитник грађана. У извештају о превентивној контролној посети заштитника грађана БИА који стоји на сајту омбудсмана, наводи се да БИА поштује законске прописе којисе односе на ограничавање појединих слобода и права грађана гарантованих Уставом Србије. У истом извештају се наводи да унутрашњи акти БИА забрањују прикупљање, похрањивање, обраду и достављање података и информација који нису у делокругу рада, утврђеног законом, као и да ниједан документ не сме да садржи такве податке. У извештају заштитника грађана пишеда је начин документовања примене посебних поступака и мера организован тако да би евентуална злоупотреба била забележена, а починиоци би могли да буду идентификовани.

Цела ствар на коју Варанезе упозорава лежи у такозваном мониторинг центру који се, за потребе свих служби које имају законску могућност да прислушкују, налази у БИА. Заправо, провајдери који обезбеђују услуге фиксне и мобилне телефоније, као и интернета, а којих има четири у Србији, имају законску обавезу да купе опрему за тај мониторинг центар. Реч је о веома скупој опреми чија набавка за све остале службе би представљала велики трошак.

Поједини наши саговорници наводе да је питање на које указује Варанезе веома осетљиво, јер то што целокупно прислушкивање иде преко мониторинг центра у БИА, има и добре стране. Примера ради, управо је захваљујући томе, откривено да је неко покушао прошле године да прислушкује и има увид у листинге Томислава Николића и Александра Вучића. На исти начин је пре неколико година откривено да је неко покушао да оствари увид у комуникације Микија Ракића, тада координатора служби безбедности.

Саговорници нашег листа тврде да је могуће да се целокупан проблем реши на начин како су то учиниле Хрватскаи Мађарска. Те две земље су основалепосебну службу преко које иду сва прислушкивања, увиди у листинге и интернет комуникације. Посебне службе су основане тако што суиз полицијских и обавештајних јединица издвојени технички делови који сада самостално функционишу.

-----------------------------------------------------------------------------

Ко је Маурицио Варанезе

Маурицио Варанезе је дугогодишњи стручни сарадник Европске комисије, заправо човек за специјалне задатке, процене судско-безбедносног система држава које претендују на чланство у ЕУ. Као бивши припадник специјалног одељења за организовани криминал при италијанским карабињерима, брзо је напредовао све до функције заменика директора Европола задуженог за финансијски криминал и преваре.

Његове оштре процене из 2003. године су условиле одлагање пријема Румуније и Бугарске у чланство од предвиђене 2004. на 2007. годину. Није презао да усред Софије објави извештај о директним везама бугарских власти с организованим криминалом и јадним капацитетима за борбу против корупције.