Српски правосудни јавашлук

Србија би нову судску мрежу могла да има тек на лето. Говори се и о могућности нових избора за Високи савет судства (ВСС), од чијих одлука зависи рад судова и избор председника судова.

О дуготрајном ванредном стању у српском правосуђу много говори и чињеница да су већ три године на челу судова – вршиоци функције председника. Ниједан суд у Србији нема председника, а избор председнице највишег суда, Врховног касационог, проглашен је неуставним.

Последица лоше организоване реформе правосуђа у протекле три године јесте и чињеница да рад судија није оцењиван. Високи савет судства имао је обавезу да до краја маја 2009. године донесе правилник о вредновању рада судија и да изабере органе који ће оцењивати рад судија.

– Требало је да буду основани одељењски савети у вишим судовима, који би оцењивали рад судија нижих судова, али ти савети никада нису основани. Догодило се да нису оцењене чак ни судије које су биле изабране на први трогодишњи мандат, па су сви, услед недостатка вредновања њиховог рада, од 1. јануара ове године аутоматски „преведени” у сталну судијску функцију – каже Драгана Бољевић, председница Друштва судија Србије.

Предлагање кандидата за избор председника свих судова у Србији такође је била обавеза Високог савета судства, а законски рок за завршетак тог посла био је 31. март 2010. године. Не очекује се ни да ове године у марту судови добију председнике, јер је најављено да ће тада пред парламентом бити предлог закона о уређењу судова, који успоставља нову судску мрежу, а у њој и председничка места.

Међутим, председница Друштва судија сматра да се предлог закона о уређењу судова не може наћи на дневном реду првог пролећног заседања Народне скупштине, због тога што се мора сачекати стручно мишљење Венецијанске комисије, која редовно заседа управо тада – средином марта.

Стручњаци из Венеције доћи ће крајем јануара у Београд и обавиће разговоре са члановима радне групе Министарства правде, која је сачинила нацрт нове судске мреже.

У најбољем случају, рок за именовање председника судова биће прекорачен три и по године.

Проблем је у томе што Високи савет судства три године није успео да уради овај важан посао, као ни посао вредновања рада судија. Највећи део посла ВСС-а, био је рад на преиспитивању одлука из општег избора судија, да би све коначне одлуке пале у воду на Уставном суду.

Упоредо са писањем појединачних образложења неизабраним судијама, а затим и преузимања поновног одлучивања о њиховим даљим судбинама, Високи савет судства је два пута покушао да обави и избор председника судова. Кандидати су данима и недељама долазили на разговоре, према тачно утврђеној сатници, представљали су своје програме за организацију рада суда, а на разговоре су уредно позивани и новинари, иако нису долазили.

Када је ВСС почео да се осипа, поступак избора кандидата за председнике судова је обустављен.

Сада се прави нова мрежа судова, па нема сврхе журити са именовањем председника постојећих судова када тек треба видети које ће судије радити у новим судовима и кандидовати се за председничка места. Треба очекивати и већи број кандидата јер је судство сада кадровски „ојачано” повратком накнадно изабраних.

Високом савету судства сада предстоји огроман посао. Када буде усвојен Закон о уређењу судова, најпре је потребно направити детаљан план распоређивања судија на подручју сваког од четири апелациона суда. Тек тада би могао да почне поступак избора председника судова, по законски утврђеној процедури. Комисија ВСС обавиће разговоре са свим кандидатима и онда предложити за избор по једног кандидата за сваки суд.

Све би додатно могло да се одужи уколико би се поново бирали изборни чланови Високог савета судства, а то се може догодити ако Уставни суд Србије усвоји жалбе раније неизабраних судија, које су поднели зато што им је било ускраћено право да бирају чланове ВСС из реда судија, као и да буду сами бирани у ВСС. Када би Уставни суд усвојио ове жалбе, правосуђе би поново на непосредним изборима у судовима бирало шест изборних чланова ВСС-а из редова судија.

Из истих разлога могло би доћи и до избора за чланове Државног већа тужилаца.