Хроника
Стигао први „прљави“ милион
Листа оних који би ускоро могли да остану без готовине у иностранству прилично је дугачка
Милион евра нађен на тајном рачуну Драгана Игњатовића, бившег директора „Градске чистоће”, у једној швајцарској банци, пребачен је на девизни рачун Вишег суда у Београду, отворен у Народној банци Србије на основу Закона о одузимању имовине стечене кривичним делом, потврдио је „Политици” Миљко Радисављевић, специјални тужилац за организовани криминал.
Новац је нађен у оквиру истраге која се против Игњатовића води у Специјалним судом у Београду због прања новца и за сада је привремено одузет до доношења правноснажне пресуде. Пребачен је на рачун наше банке на основу међународних конвенција и споразума које је наша земља потписала.
Новац проневерен у „Градској чистоћи” изношен је у земље западне Европе, али и Америку. Поступак против Игњатовића и још 33 особе, којима се на терет стављају злоупотребе службеног положаја, прање новца и утаја пореза, започео је у новембру 2007. године. Оптужница их терети да су незаконито стекли скоро 375 милиона динара. Поред Игњатовића, као организатори групе означени су још и Горан Пуце, директор и власник фирме „Хидраулик систем”, и Милан Кузманов, директор и власник три предузећа, као и сувласник некадашње дискотеке „Мадона” у Пожаревцу.
Према наводима оптужнице, преко фирми „Хидраулик систем” и „Фаполос”, чији је власник оптужени Небојша Друловић, испостављале су се фактуре и отпремнице „Градској чистоћи”, како би се приказао привидни улаз робе у ово београдско предузеће. У питању су биле четке за ауто-чистилице, разна хидраулична црева, пумпе и друга опрема.
Тако је створена фиктивна обавеза „Градске чистоће” према наводним добављачима, док су предузећа осталих окривљених имала улогу да међусобно достављају фактуре и отпремнице са неистинитим садржајем. Новац који је на овакав начин исплатила „Градска чистоћа”, према оптужници, касније је финансијским трансакцијама „опран” преко страних предузећа на Кипру и у Аустрији.
На почетку суђења за злоупотребе у „Градској чистоћи”, Игњатовић је изјавио да пориче све што му се ставља на терет и да је, у тренутку када га је полиција ухапсила, помислио да је реч о скривеној камери.
Крајем прошле године Дирекција за одузимање имовине ушла је у посед четири стана магационера „Градске чистоће” Енвера Мурсељија и његове супруге Саље. Станови су величине од 36 до 116 квадратних метара, на Видиковцу и у Новом Београду, а Мурсељију је одузет и аутомобил „рено меган”.
Како сазнајемо, у иностранству и у домаћим банкама већ је блокирано око 15 милиона евра на рачунима за које се сумња да су их отворили појединци осумњичени за организовани криминал. Истрага показује да се опљачкана готовина крије у швајцарским, црногорским и холандским банкама. На листи оних који би ускоро могли да остану без готовине у иностранству су и Станко Суботић Цане, оптужен за шверц цигарета, Дарко Шарић, коме се приписује дугогодишња трговина кокаином, Слободан Радуловић, некадашњи директор „Це маркета”, кога оптужница терети да је један од организатора „стечајне мафије”, као и Бранислав Ускоковић, бивши директор „Електродистрибуције Београд”.
Последњи коментари
bravo, stop lopuzama. dajte narodu od koga su otimali.
Pa eto neka drzava ulozi taj novac od kriminalaca u pobpljsanje seoskih i drugih skola i u druge humanitarne svrhe! Izbeglice na primer.
A sta camo sa imovinom Marka S.Milosevica i Mire dr. Markovic?Zar ne postoji nikakav trag,neko sudjenje u odsustvu,a ako svako ko je u Rusiji je bezbedan od bilo kakve krivicne i materijalne odgovornosti,to istovremeno govori i o `prijateljskom`odnosu te zemlje prema nasem narodu...opet,taj `mrski` zapad vraca lovu






