Петак, 05.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Студије екологије које „смрде”

Студије екологије које „смрде”
Факултет у Улици Љубомира Николића 47 (Фото С. Лазаревић)

Ниш – У Општинском јавном тужилаштву у Нишу покренута је интензивна провера рада и пословања еколошког факултета у Нишу. Како је за „Политику” рекао тужилац Александар Петковић, отворене сумње да нешто није у реду око ове, наводно регуларне високошколске установе, постоје веће дуже време. У исто време и Одсек за привредни криминал Полицијске управеу Нишу, рекао нам је начелник управе Зоран Стојановић,већ неколико месеципроверава наводе из пријава о догађајима на овом наводном факултету, које су студенти, па чак и полазници постдипломских студија, окарактерисали криминалним.

– Јавност је доста узнемирена обелодањивањем појединости у раду ове организације и због тога смо од Министарства просвете Србије и других надлежних, али и одговорних органа затражили хитно реаговање – рекао је за наш лист тужилац Петковић.

Еколошки факултет, тако бар стоји у документима који су нам предочени, део је Института за студије „Екоман”, са седиштем у Лапљем Селу, крај Приштине, на Косову. У Нишу има испоставу у Улици Љубомира Николића 47. Има и лиценцу, али не од државних органа Србије, већ од Унмика на Косову, са бројем 496/02 издату у Канцеларији сталног секретара „Министарства за образовање, науку и технологију Владе Косова”. Седиште „факултета” било је најпре на Брезовици, у Штрпцу, али је пресељен у Лапље Село... У институту и испостави факултета у Нишу бране се да је све регуларно и по закону и да у њиховом раду нема никаквих неправилности.

Студенти, који су се обратили полицији и медијима за помоћ, међутим, тврде да су преварени и, кажу да се ради о лажном факултету. Сваке школске године уписује се педесетак нових студената и за то наплаћује по 1.300 евра, новац се узима на руке, и не издају никакве потврде и признанице... Осим у Нишу, наводи се, отворена су истурена одељења у Куршумлији, Прокупљу, Књажевцу, Обреновцу, Димитровграду. „Предавања” се одржавају у приватним становима или неусловним просторијама.

У својој пријави, наводи за „Политику” студент Милан Димитријевић, истакао је да су „предавачи”, мада правих предавања и вежби није ни било, особебезикаквогуниверзитетскогзвања и приватно су ангажовани од директора института, декана факултета и професора на „много” катедри и предмета – све у једној личности проф.др Радивоја Манчића, некадашњегредовног професора на Факултету заштите на раду Универзитета у Нишу.

Манчић је „све и сва” у овој установи, па тако чак сам оверава индексе студената и потписује остале „професоре”. Одранијеима још једну звучну функцију и звање – на Уговору о међународној сарадњи са Ростовским институтом за архитектуру у Русији, потписан је као генерални секретар Међународне асоцијације „Екоман”.

Општински тужилац у Нишу Александар Петковић рекао нам је да је досадашњом провером утврђено да је „Екоман” основан још 1993.године и то као Удружење грађана у Нишу.

Најзанимљивије је, ипак, да су овако устројени Институт за студије „Екоман”и Еколошки факултет, уписивали и организовали чак и постдипломске студије, испричала нам је Јелена Стошић, која је, каже, по завршетку Академије уметности покушала да настави даље школовање.

– Изгубила сам годину и по дана учећи и радећи чак и као асистентна лажном факултету, све док нисам схватила да је факултет и његов рад велика превара.

Нико од студената, а још мање од постдипломаца није добио диплому.

А на Универзитету у Нишу ректор проф. др Радослав Бубањ рекао је за „Политику” да таквог института иеколошког факултета, нема међу званичним и регистрованим у Министарству просвете Србије и, такође изразио сумњу да се ради о тешкој обмани.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.