Посебно одељење Врховног суда Србије одбило је жалбу бранилаца Станка Суботића, оптуженог за шверц цигарета деведесетих година у Србији, против решења Посебног одељења Окружног суда у Београду, којим је одлучено да му се суди у одсуству због злоупотребе службеног положаја.

Како се наводи у саопштењу Врховног суда, оцењено је да је првостепени суд правилно поступио када је одлучио да се оптуженом Станку Суботићу суди у одсуству, јер се оптужени налази у бекству, није доступан државним органима Републике Србије, а постоје нарочито важни разлози да му се суди, иако је одсутан.

У образложењу одлуке Врховног суда наводи се да јеистражни судија наредио расписивање међународне потернице. Суботић је затим ухапшен у Руској Федерацији и против њега је вођен екстрадициони поступак, а захтев надлежних органа Србије упућен органима Руске Федерације за његову екстрадицију је одбијен.

У образложењу одлуке суда наводи се и то даје у периоду који је обухваћен оптужницом, а односи се на деловање криминалне групе чији је он организатор, оптужени Суботић путовао са три различита југословенска пасоша, да живи у иностранству, где поседује знатну имовину. Суд истиче да је Суботићу познато да се против њега у Србији води кривични поступак и да му је одређен притвор, а оптужницом је означен као организатор криминалне групе, чији су чланови прибавили знатну имовинску корист.

Суботић је из притвора у Русији пуштен 23. јуна на основу Европске конвенције о застарелости донете 13. децембра 1957. године, уз образложење да је случај застарео. Ухапшен је 28. априла на московском аеродрому Шереметјево на основу потернице Интерпола и до ослобађања је био смештен у Међународном изолационом центру број 4 у Медведкову. Одмах после хапшења, Србијајеподнела захтев за екстрадицију, али је Русија поставила неколико допунских питања међу којима је најважније да се „освежи” материјал који је послат у захтеву за изручење. Ни данас се не зна зашто је Суботић, који већ годинама живи и ради у Швајцарској,путовао у Москву и ко су били његови партнери и пријатељи у Русији.

Хапшење Суботића и екстрадициони поступак који је окончан пуштањем на слободу у Србији је обележила до сада невиђена медијска кампања његових бранилаца. Они суСпецијалном суду нудили јемство од два милиона евра, да би његовом клијенту био укинут притвор и да би се одустало од потернице. За то време адвокати су јавност у Србији у плаћеним огласима обавештавали да се против Суботића води незаконити поступак. Адвокати су тврдили и да Суботић није добио судски позив и да је спреман да дође на суђење у Београд, уколико буде пуштен да се брани са слободе.

Специјални суд одбио је јемство од два милиона евра, остајући при захтеву за изручење, али је Суботић ипак пуштен из притвора.

Поред Суботића, за шверц дувана оптужено је још 14 особа. У оптужници се наводи да је та група током деведесетих година стекла имовинску корист од 56 милиона тадашњих немачких марака и скоро осам милиона долара.