Пред Специјалним судом у Београду 20. септембра почеће суђење криминалној групи Дарка Шарића, по оптужници за продају две и по тоне кокаина на територији Србије, Европе и Јужне Америке. Судском већу председаваће судија Синиша Петровић, а на оптуженичкој клупи седеће 13 од укупно 20 оптужених.
Шарић и још шесторица окривљених су у бекству, па ће им се судити у одсуству. То је одлучено на предлог тужилаштва, које је 12. априла подигло оптужницу против Шарића и још 19 осумњичених.
Реч је о поступку за кријумчарење кокаина, односно две велике заплене. У оптужници је описан догађај у луци Санта Лусија у Уругвају, када је тамошња полиција, у сарадњи са српском БИА и америчком ДЕА, на броду „Мауи”, власништво хрватског држављанина Анастазија Мартинчића, запленила 2.174 килограма кокаина. Друга заплена била је у италијанском граду Пиза, када је у аутомобилу „мерцедес”, 19. јануара прошле године нађено 20 килограма кокаина, а у оближњој кући још 215 килограма те дроге. Због тога се у Италији води кривични поступак против три особе, док су остали обухваћени оптужницом Специјалног тужилаштва.
Као организатори групе оптужени су поред Шарића, Горан Соковић и Жељко Вујановић. Они су окривљени да су осмислили план према коме је сваки припадник групе имао надимак за међусобну комуникацију.
Поред лажних имена, група је имала и шифрарнике за размењивање телефонских бројева на којима су бројеви од нула до девет означавани одређеним словима абецеде.
Упућивањем порука наизглед неразумљиве садржине припадници групе су се обавештавали о бројевима телефона који ће бити коришћени у међусобној комуникацији.
Специјално тужилаштво подигло је против Шарића и још осам особа оптужницу за „прање” више од 20 милиона евра стечених продајом дроге. И у овом поступку тужилаштво је тражило да се Шарићу суди у одсуству, а почетак суђења још није заказан. У оптужници за „прање новца” остали окривљени нису учествовали у кријумчарењу наркотика, али су знали да новац потиче од продаје дроге и били су задужени да га уведу у легалне привредне и финансијске токове. Они су оптужени да су новац прали од 2008. до 2010. године на подручју Београда, Новог Сада, Панчева, Суботице и Сремске Митровице тако што су основали офшор компаније које су пребацивале „прљав” новац у Србију. Тај новац уплаћиван је на рачуне домаћих предузећа, а део новца је полаган у новосадску Металс банку. Новац зарађен од дроге коришћен је за издавање банкарских гаранција које су затим употребљене у приватизацији друштвених предузећа.
Дарко Шарић је у бекству и за њим је расписана међународна потерница, а о томе где се крије може само да се спекулише. Саопштено је да је из скровишта припремао атентат на председника Србије Бориса Тадића и још неке функционере. У међувремену, суд му је одузео део имовине, некретнине али и намештај, јер се сумња да је стечена новцем од криминала. Он се медијима обратио писмом у коме тврди да је жртва јавног линча.
„Моја имовина је стечена онолико законито колико и имовина великог броја политичара и бизнисмена у Србији и у региону”, написао је Шарић, тврдећи да поседује доказе које ће предати суду када се створе услови. Шарић је демантовао и наводе политичара да његов клан припрема убиства, али и написе медија о његовој повезаности са Луком Бојовићем, Цветком Симићем, Сретком Калинићем и „земунским кланом”.
Д. Чарнић