Gužva u šalter sali beogradske Palate pravde, u kojoj su posle uspostavljanja nove mreže sudova smeštena tri suda i četiri tužilaštva, jedino je što podseća na ovu zgradu iz minulih meseci. Sem u prizemlju zgrade, gde se nalazi ograđeni odeljak sa pomenutim šalterima, većih gužvi nema ni na jednom od sedam spratova. Neznatno veći broj stranaka primetan je samo ispred krivičnih pisarnica Prvog i Drugog osnovnog i Višeg suda koji su smešteni u ovoj zgradi.

– Šalter sale su otpočele sa radom 12. januara. Do tada, samo privremeno, overa je bila moguća jedino u zgradi bivšeg Četvrtog opštinskog suda u Novom Beogradu. To je, međutim, bila jedina opcija da se overa uopšte omogući. Overu u drugim zgradama onemogućavali su određeni tehnički razlozi koji su vrlo brzo prevaziđeni i rešeni.

– Ipak, moramo da priznamo da je posle praznika gužva na šalterima bila povećana – kaže Ivana Ramić, sudija i portparol Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Sada, prema rečima Ramićeve, šalter sale, u dve smene, rade u sve tri zgrade u kojima su raspoređena odeljenja Prvog osnovnog suda: u zgradi Palate pravde, bivšoj zgradi Petog opštinskog suda u Ustaničkoj ulici i bivšoj zgradi Četvrtog opštinskog suda u Novom Beogradu. Prema informacijama koje imaju u sudu, građani su prošle nedelje u redovima u sudovima provodili u proseku 15 minuta.

– Ono što je onemogućavalo da šalter sale ranije počnu sa radom jeste instaliranje novih aplikacija, tačnije, novog softvera. Osim što je komforniji, ovaj sistem pruža i veću sigurnost građanima. Takođe je instalirana i aplikacija za proveru, da tako kažem, ranijeg prometa nepokretnosti. To je urađeno u skladu sa poslednjim promenama Zakona o prometu nepokretnosti kojima je propisano da se prilikom same overe ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, na licu mesta, prilikom same overe, proverava da li je isti prodavac nepokretnost prodao više puta. Ukoliko se utvrdi da je prodavac prodao nepokretnost više puta, ovlašćeno službeno lice donosi rešenje o odbijanju takvog ugovora. Ta aplikacija je instalirana, a u toku je popunjavanje baze podataka – objašnjava Ramićeva.

Zastoja, prema rečima naše sagovornice, nema ni sa odvijanjem glavnih pretresa. U radnim i porodičnim sporovima održavaju se suđenja koja su ranije zakazivana, ali i sva ona u kojima postoje procesne pretpostavke da se održe. Sudije su počele da zakazuju i suđenja koja ranije nisu bila zakazivana. Zastoja nije bilo u hitnim, odnosno pritvorskim predmetima.

– Naravno da ima i određenih problema, ali bi oni u skorije vreme trebalo da budu rešeni – iskrena je Ramićeva.

A prema rečima Dušice Ristić, portparola beogradskog Višeg suda, zastoja nema ni u ovoj pravosudnoj ustanovi. Početkom januara, urađen je i objavljen godišnji raspored suđenja, formirana su sudska odeljenja, a sudije su raspoređene po materijama u kojima će postupati. I sudije porotnici su, položivši zakletvu spremne za rad.

– U krivičnom i parničnom odeljenju raspodela predmeta gotovo da je završena. U parničnom odeljenju raspodela starih predmeta još je u toku s obzirom na to da je promenjena nadležnost Višeg suda. Sve to traje malo duže budući da je u toku prebacivanje podataka u bazu. Sudije koje su „zadržale” stare predmete, počinju da zakazuju glavne pretrese – navodi Ristićeva.

Prema njenim rečima, nove tužbe se odmah daju u rad sudijama i po njima se odmah postupa.

– Moram da priznam da je na našim šalterima veći priliv građanstva nego što je to uobičajeno. To pripisujemo brizi građana za svoje predmete –priznaje portparol Višeg suda.

-----------------------------------------------------------

Presude

Od uspostavljanja nove mreže sudova, u Prvom osnovnom sudu doneto je ukupno 15 presuda. Prvu presudu donela je sudija Tatjana Bezamrević-Janjić koja je okrivljenom Vladi D. izrekla jednoipogodišnju kaznu zatvora zbog posredovanja u prostituciji.

I u Višem sudu su donete prve presude. U ovoj sudskoj ustanovi izrečene su presude okrivljenima za neovlašćenu proizvodnju, držanje i trgovinu narkoticima.

Miroslava Derikonjić