Судови као мигавци

Гужва у шалтер сали београдске Палате правде, у којој су после успостављања нове мреже судова смештена три суда и четири тужилаштва, једино је што подсећа на ову зграду из минулих месеци. Сем у приземљу зграде, где се налази ограђени одељак са поменутим шалтерима, већих гужви нема ни на једном од седам спратова. Незнатно већи број странака приметан је само испред кривичних писарница Првог и Другог основног и Вишег суда који су смештени у овој згради.

– Шалтер сале су отпочеле са радом 12. јануара. До тада, само привремено, овера је била могућа једино у згради бившег Четвртог општинског суда у Новом Београду. То је, међутим, била једина опција да се овера уопште омогући. Оверу у другим зградама онемогућавали су одређени технички разлози који су врло брзо превазиђени и решени.

– Ипак, морамo да признамо да је после празника гужва на шалтерима била повећана – каже Ивана Рамић, судија и портпарол Првог основног суда у Београду.

Сада, према речима Рамићеве, шалтер сале, у две смене, раде у све три зграде у којима су распоређена одељења Првог основног суда: у згради Палате правде, бившој згради Петог општинског суда у Устаничкој улици и бившој згради Четвртог општинског суда у Новом Београду. Према информацијама које имају у суду, грађани су прошле недеље у редовима у судовима проводили у просеку 15 минута.

– Оно што је онемогућавало да шалтер сале раније почну са радом јесте инсталирање нових апликација, тачније, новог софтвера. Осим што је комфорнији, овај систем пружа и већу сигурност грађанима. Такође је инсталирана и апликација за проверу, да тако кажем, ранијег промета непокретности. То је урађено у складу са последњим променама Закона о промету непокретности којима је прописано да се приликом саме овере уговора о купопродаји непокретности, на лицу места, приликом саме овере, проверава да ли је исти продавац непокретност продао више пута. Уколико се утврди да је продавац продао непокретност више пута, овлашћено службено лице доноси решење о одбијању таквог уговора. Та апликација је инсталирана, а у току је попуњавање базе података – објашњава Рамићева.

Застоја, према речима наше саговорнице, нема ни са одвијањем главних претреса. У радним и породичним споровима одржавају се суђења која су раније заказивана, али и сва она у којима постоје процесне претпоставке да се одрже. Судије су почеле да заказују и суђења која раније нису била заказивана. Застоја није било у хитним, односно притворским предметима.

– Наравно да има и одређених проблема, али би они у скорије време требало да буду решени – искрена је Рамићева.

А према речима Душице Ристић, портпарола београдског Вишег суда, застоја нема ни у овој правосудној установи. Почетком јануара, урађен је и објављен годишњи распоред суђења, формирана су судска одељења, а судије су распоређене по материјама у којима ће поступати. И судије поротници су, положивши заклетву спремне за рад.

– У кривичном и парничном одељењу расподела предмета готово да је завршена. У парничном одељењу расподела старих предмета још је у току с обзиром на то да је промењена надлежност Вишег суда. Све то траје мало дуже будући да је у току пребацивање података у базу. Судије које су „задржале” старе предмете, почињу да заказују главне претресе – наводи Ристићева.

Према њеним речима, нове тужбе се одмах дају у рад судијама и по њима се одмах поступа.

– Морам да признам да је на нашим шалтерима већи прилив грађанства него што је то уобичајено. То приписујемо бризи грађана за своје предмете –признаје портпарол Вишег суда.

-----------------------------------------------------------

Пресуде

Од успостављања нове мреже судова, у Првом основном суду донето је укупно 15 пресуда. Прву пресуду донела је судија Татјана Безамревић-Јањић која је окривљеном Влади Д. изрекла једноипогодишњу казну затвора због посредовања у проституцији.

И у Вишем суду су донете прве пресуде. У овој судској установи изречене су пресуде окривљенима за неовлашћену производњу, држање и трговину наркотицима.

Мирослава Дерикоњић