Пред Судом у Будимпешти сутра ће почети суђење времешном нацистичком ратном злочинцу Шандору Кепиру (96), а мађарски медији нагађају да би читав поступак могао да буде завршен већ за десетак дана. Како је најављено, почетку суђења присуствоваће и Владимир Вукчевић, тужилац за ратне злочине Србије, која је овај предмет уступила мађарском правосуђу због чињенице да је и тужилаштво те државе покренуло поступак против Кепира.
Бивши капетан Хортијеве нацистичке војске оптужен је за злодела почињена од 21. до 23. јануара 1942. године у току Новосадске рације, у којој су окупационе снаге убиле и под лед Дунава бациле најмање 1.200, а према најновијим истраживањима и више од 4.000 Новосађана. Према писању мађарске штампе, Кепиро је један је од оних који су спровели рацију којом је руководио пуковник Јожеф Граши. Како је Кепиро по професији био адвокат, када је од својих претпостављених добио задатак да започне рацију схватио је шта се од њега очекује и најпре затражио писмено наређење. Иако га није добио, наредио је патролама жандарма да започну акцију. Цивили су масовно убијани у кућама, двориштима, на улицама, на игралишту, православном гробљу, а у највећем броју и најмонструозније, на „Штранду”, новосадској плажи на Дунаву, на коју су довожени по групама од четворо, на температури од око минус 30 степени, до унапред исечених рупа у леду и ту убијани из пешадијског наоружања. Потом су бацани под лед, неки од њих још живи. Такође, Кепиро се терети и да је организовао депортацију новосадских Јевреја, Срба и Рома у злогласни логор Аушвиц, а сматра се да му је то наложио лично вођа Организације за протеривање Јевреја Адолф Ајхман.

Шандора Кепира је 30. септембра 2006. године у Будимпешти лоцирао Ефраим Зуроф, директор лосанђелеске канцеларије Центра „Симон Визентал” из Јерусалима, по дојави мађарског исељеника из Шкотске, иначе Кепировог подређеног током Другог светског рата. Мађарско министарство правде тада је тврдило да две пресуде које су против Кепира донете 1944. и 1946. године, по којима је због масовног убиства грађана Новог Сада осуђен на укупно 24 године затвора, не могу да буду извршене, јер су списи нестали из будимпештанских архива.

После рата Кепиро је најпре побегао у Аустрију, а потом је, према сопственом признању, уз помоћ појединаца из католичке цркве успео да се домогне Аргентине. Првог августа 1948. године стигао је у Буенос Ајрес, где се запослио у фабрици текстила. Иако правник по професији, Кепиро се добро снашао у послу са текстилом, па је неколико година касније купио сопствене машине и започео производњу џемпера и хаљина. Оженио се 1950. године и има двоје деце – ћерка му је шеф особља у једној великој америчкој компанији, а син стоматолог у Буенос Ајресу. Кепиро је у Аргентини мирно живео до 1996. године. Тада се под својим именом, уз гаранције мађарских власти да против њега не постоји оптужница, вратио у Будимпешту.

Тужилаштво за ратне злочине Србије је 2008. године покренуло истрагу против Кепира, а у међувремену је уступило предмет мађарском правосуђу. О могућности да се од мађарских власти тражи изручење Кепира одустало се јер билатерални уговор који је на снази између Мађарске и Србије не дозвољава изручење сопствених грађана.

Кепиро данас живи у Будимпешти у Улици Леа Франкела 78, на самој обали Дунава, преко пута јеврејске синагоге.

----------------------------------------------------------------------

Аустрија скрива починиоце холокауста

Србија је једна од пет земаља чији су напори на привођењу правди одбеглих нациста оцењени као позитивни у десетом годишњем извештају центра „Симон Визентал”, који је управо објављен, пренео је Танјуг. „Симон Визентал” је у најновијем извештају критиковао „неуспехе земаља попут Аустрије, Литваније, Летоније, Естоније и Украјине, које не успевају да приведу правди било ког починиоца холокауста”. „Неактивност Аустрије је најшокантнија, јер је велики број нацистичких ратних злочинаца пореклом одатле”, рекао је директор Центра Ефраим Зуроф израелским медијима.

Подсетимо, Миливој Ашнер (98), бивши усташки заповедник Славонске Пожеге одговоран за депортације Срба у Јасеновац, данас живи у Клагенфурту у Аустрији. Када је 2005. године Хрватска оптужила Ашнера за ратне злочине и злочине против човечности, аустријске власти су одбиле да га испоруче, упркос томе што га је британски лист „Сан“ снимио како шета по Аустрији и навија за хрватску репрезентацију током Европског првенства у фудбалу.