Све више жртава трговине људима

Може се десити свима. Врбовање је разнолико. Жртва може бити свако, а трговац било ко. Људски живот за њих не представља ништа. Тако функционише свет трговине људима, једне од три најпрофитабилније криминалне активности, чија се зарада на глобалном нивоу процењује и на 60 милијарди долара годишње.

Жене, деца, мушкарци... без обзира на порекло или ниво образовања, сви они могу постати жртве. Оно што је алармантно јесте број жртава трговине људима који је у порасту.

Ову криминалну активност, објашњава Јелена Анђелић, стручни сарадник Црвеног крста Србије, чине три фазе: врбовање, транзит и експлоатација. Начини врбовања потенцијалних жртава су различити, од класичног обећавања боље плаћеног посла у земљи или иностранству, „четовање” на интернет форумима до оглашивања наводног проналажења брачног партнера. После успешно окончаног врбовања следи транзитна фаза. Многе жртве нису никада напуштале своју земљу и у потпуности су зависне од трговаца. Неке напуштају свој дом без пасоша, а ако га имају путне исправе им одузимају „организатори посла”.

– Трговци знају да ће жртва због илегалног статуса избегавати да тражи помоћ полиције или заштиту државе. Жртве често наседају на приче да иду у иностранство како би радиле као конобарице, дадиље, манекенке, играчице... Али, кад стигну у иностранство, буду принуђене на проституцију, принудни рад, просјачење... Физичко злостављање које укључује и лишавање воде и хране, силовање и дрогирање и мучење на најсвирепије начине,користи се не само за кажњавање непослушности већ и као опомена другим жртвама ових криминалаца – објашњава Јелена Анђелић.

Најделотворнија претња је она усмерена према особама блиским жртви трговине људима, а које су остале у Србији. Пошто жртва не жели да ризикује сигурност својих најближих, она пристаје на све. Када полиција посумња да је неко жртва трговине, прво се обраћа Служби за координацију заштите жртава трговине људима. Ова служба ради 24 часа и у обавези је да по пријави изађе на терен, обави разговор и процену. Уколико се утврди да је особа жртва трговине нуди јој се могућност да оде у склониште.

– Забележени су случајеви девојака које су више пута биле жртве трговине људима – каже Биљана Зорановић-Авлијаш из Службе за координацију заштите жртава трговине људима.

По њеним речима, потребни су време и различити програми подршке како би се жртве довољно оснажиле, повратиле контролу и оно најважније – лично достојанство. Жртве, по повратку кући, чека ситуација од које су побегле – лоше материјално стање, незапосленост, породица која од њих очекује зараду, осуда околине и, наравно исти људи који су их врбовали и први пут, опет им обећавајући посао.

– Полицији која је прошла континуирану едукацију сада је много лакше да препозна особу која је потенцијална жртва. Прошле године, наша служба евидентирала је 60 жртава, (48 држављанки Србије, четири особе из Кине, две држављанке Македоније и Бугарске, остале су биле из Молдавије, Украјине, Румуније и Хрватске), мада је тај број сигурно далеко већи – каже Биљана Зорановић-Авлијаш.

У Београду постоје само два склоништа за жртве трговине људима и оба воде невладине организације.

– Србија није само земља транзита, како многи мисле, већ и земља порекла па и дестинације. Последњих година је у порасту интерна трговина људима, што значи да особа може бити продата из једног у други град, а да не напушта државу – каже Ивана Радовић, координатор програма превенције и едукације у „Астри”, истичући благу казнену политику. Иначе, „Астра” је прва организација која је код нас отпочела борбу против трговине људима.

„Астра” је током прошле године евидентирала 25 нових жртава а углавном је реч о женама и малолетној деци. Иако је од 2004. године приметан пораст трговине децом, минимална запрећена казна је у домаћем законодавству пре две године – смањена, са пет на три године затвора.