Убица из „аудија смрти”

Четворица припадника „земунског клана” осуђена су првостепено на по 40 година затвора, што је најстрожа казна по нашем закону. Ни у једној пресуди, до сада, пред нашим судовима ова казна није изречена чак четири пута. На 40 година осуђени су Милорад Улемек Легија, Милош Симовић, Владимир Милисављевић и Сретко Калинић. Од њих четворице једино је Улемек у притвору, док су остала тројица, уз Нинослава Константиновића и Милана Јуришића, већ више од пет година на потерницама Интерпола и осуђени су у одсуству.

За разлику од осталих, Сретко Калинић није важио за члана ужег језгра „земунаца”. Иако је осуђен као главни убица криминалне групе Душана Спасојевића, Калинић није био међу „сталним гостима” здања у Шилеровој улици. Многи га нису ни познавали, ничулиза њега, није било материјалних доказа који су га повезивали са догађајима из оптужнице, што је био повод да се и његов бранилац у завршној речи запита да ли тај човек уопште постоји.

Спасојевић је Калинића из Новог Сада, где је живео, доводио у Београд када је требало да неког убије. Калинић и покојни Миле Луковић били су актери убистава почињених из калашњикова, из „аудија” у покрету, прозваним „ауди смрти”, који је у многим случајевима возио Дејан Миленковић Багзи, сведок сарадник. Управо је Миленковић дао суду кључне доказе против Калинића.

Сретко Калинић, према наводима пресуде коју је потписао судија Милимир Лукић, убио је осморицу људи у укупно пет ликвидација. То су убиства Зорана Ускоковића Сколета и Милоша Стевановића, затим Тодора Гардашевића, убиство Ивице Николића почињено приликом покушаја ликвидације Љубише Бухе, ликвидација браће Средоја и Зорана Шљукића и убиство Јована Гузијана и Радета Цветића. Означен је и као учесник у отмицама Милије Бабовића, бившег сувласника „Верано моторса” и Сувада Мусића, недавно ухапшеног Рожајца, осумњиченог да је један од главних дилера хероина.

Утврђујући појединачне казне за сваки од ових злочина, суд је у четири случаја убистава изрекао Калинићу максималну 40-годишњу робију, док му је за ликвидацију Гардашевића изречена казна од 15 година. Та казна му је изречена и за обе отмице, дакле укупно три пута, али се по нашем закону изриче јединствена казна, која не може прелазити максималних 40 година.

У образложењу одлуке о казни, судија у пресуди наводи да је за Калинића олакшавајућа околност то што је неосуђиван. Отежавајуће по њега било је то што је „испољио велику упорност и безобзирност”. О Калинићу је, према наводима пресуде, сведочио и сведок сарадник Миладин Сувајџић. Сувајџићу је Калинић причао како су Улемек и он покушали да убију Буху, када је страдаотелохранитељ Ивица Николић. Разговарали су о томе док су на салашу у Пећинцима заједно чували отетог Сувада Мусића.

„Причао је у више наврата да су били обучени у нешто црно и да они, без обзира на то што је покојни Ивица пуцао на њих, нису хватали заклон него су стајали. Рекао је да је Милорад храбар, да се није мицао уопште, а да је он успео да одглави пушку и у три наврата убаци метак”.

Судија Лукић у пресуди наводи да је ово „кривично дело извршено на крајње безобзиран начин, да је један од мотива спречавање Љубише Бухе да постане сведок у евентуалном кривичном поступку против организоване криминалне групе, што је изазвало велико узнемирење јавности”.

Калинић је показао посебну бруталност и према жртвама отмица.

Доротеа Чарнић