Убиство може да буде и привилеговано

Због убиства на подмукао и свиреп начин тринаестогодишње Тамаре Ивановић и противприродног блуда над једанаестогодишњом С. Н., над којом је дело почињено док се налазила у бесвесном стању, судско веће београдског Окружног суда осудило је у мају 2007. године Драгана Николића Чомбета (44) на 40 година затвора. Окривљени је, мирно стојећи, с рукама на леђима, саслушао изречену пресуду и њено образложење. Док су га судски стражари изводили из суднице, убица се цинично смејао.

Тамара је, на дан када је извршен злочин, добила петицу из српског. Само неколико сати после тога је убијена. Пролазећи поред пруге у Батајници, наишла је на Николића који је ту лежао. Пришла му је и пружила руку да му помогне да устане, а он је извадио кухињски нож чије је сечиво било дуго 14,5 центиметара и нанео јој 19 убода. Тело девојчице, око 21 сат, пронашао је њен деда који је пошао да је тражи.

Спаса јој не би било, како су на суђењу изјавили вештаци, ни да јој је лекарска помоћ указана одмах. Николић је убоде наносио незаустављивом брзином, један за другим. Пошто ју је зверски убио, како је суд утврдио, помахнитали нападач је од Тамаре узео мобилни телефон и на панчевачком бувљаку га продао за хиљаду динара.

Узимајући у обзир све доказе изведене на главном претресу, суд је убиство оквалификовао као свирепо и извршено на подмукао начин.

– Убиство се као свирепо квалификује када се жртви наноси беспотребан бол, мука и патња, који по интензитету и трајању превазилазе окрутност која иначе прати кривично дело убиства. Подмукло убиство било би оно које је извршено на прикривен начин, а при коме учинилац изражава своју лукавост, препреденост, злонамерност… На пример, убиство супружника на спавању или тровање госта позваног на вечеру – објашњава Ивана Рамић, портпарол Окружног суда у Београду.

Тешко убиство, према речима наше саговорнице, постоји и уколико је извршено из користољубља (примањем накнаде за извршено убиство или убиство повериоца), безобзирне или крвне освете или неке друге ниске побуде. Код оваквог облика тешког убиства, околности на основу којих се оно квалификује везују се за мотив убиства.

(/slika2)– Закон прописује и оне код којих се квалификаторне околности везују за жртву, па су то убиства службеног или војног лица при вршењу службене дужности, убиство детета или трудне жене, убиство члана породице које је починилац претходно злостављао… Нацртом закона о изменама и допунама Кривичног законика као облик тешког убиства предвиђено је и убиство носиоца правосудне функције или полицијског службеника у вези са вршењем службене дужности, као и убиства особа које обављају послове од јавног значаја – наводи Рамићева.

Кривични законик, према речима наше саговорнице, познаје и четири врсте „привилегованих убистава”. То су: убиство на мах, убиство детета при порођају, убиство из самилости и убиство из нехата. Привилеговано убиство, објашњава Рамићева, је оно које је извршено под посебним околностима које делу дају лакши облик.

– Учинилац убиства на мах дело врши у стању јаке раздражености у које није доведен својом, већ кривицом убијеног. Жртва, нападом, злостављањем или тешким вређањем, код учиниоца ствара јаку раздраженост, односно афективно стање јачег интензитета које утиче на способност расуђивања и одлучивања. За ово дело, закон прописује казну затвора од једне до осам година – рекла је портпарол Окружног суда.

За разлику од убиства на мах, убиство из нехата постоји када је учинилац биo свестан да својим поступком некога може да убије, али је „олако држао” да до тога неће доћи или да ће то моћи да спречи. Такође, овакво убиство постоји и када његов учинилац није био тога свестан, иако је био дужан да такав буде и због околности у којима се налази, али и због својих личних особина.

– За кривично дело убиства из нехата запрећена је казна затвора од шест месеци до пет година. Пример за овакву врсту убиства било би, рецимо, непажљиво руковање ватреним оружјем. Казна коју прописује закон може да буде изречена и мајци која убије своје дете за време или непосредно после порођаја, док код ње траје поремећај изазван рађањем детета. Занимљиво је да се овај облик убиства у средњовековном кривичном праву сматрао тежим обликом убиства, а као привилеговани облик појављује се од 19. века. За овакву одлуку, пресудна су била нова медицинска сазнања да се за време порођаја и извесно време после њега мајка налази у стању значајних психофизичких поремећаја. Кривични законик уводи још један облик привилегованог убиства – лишење живота из самилости, за које прописује казну од шест месеци до пет година. Дело постоји када се пунолетна особа, на њен озбиљан и изричит захтев, лиши живота због тешког здравственог стања у коме се налази – наводи Рамићева.

Иначе, кривично дело убиства спада у такозвана класична кривична дела. Радња извршења дела може да буде пуцање, дављење, тровање, подметање пожара… Убиство може да се изврши на два начина: непосредно (извршилац упуца жртву, удави је, удари неким предметом) што је најчешће и посредно (постављањем експлозива под аутомобил жртве који експлодира приликом паљења аутомобила). У оба ова случаја, за постојање кривичног дела убиства потребно је да је учинилац био свестан да „предузима радњу којом је могуће да усмрти човека и да је то хтео, односно да је на такву последицу пристао”.