Умножавање десничарских група

Пошто су се недавно каменовањем колоне возила у којој су били министри Горан Богдановић, Небојша Брадић и Богољуб Шијаковић код Лепосавића „огласили” чланови Покрета „1389”, сличну „акцију” извели су и чланови „Образа”. Београдска полиција ухапсила је Вељка Ј., припадника покрета „Образ”, осумњиченог да је прошлог петка након протестног скупа Антифашистичке кампање код насеља Белвил у Новом Београду, заједно са још неколико особа, физички напао учеснике тог скупа и нанео лаке телесне повреде једном учеснику протеста.

Да није било каменовања код Лепосавића, овогодишњи видовдански марш Покрета „1389” вероватно би већ пао у медијски заборав. Овако, упркос накнадном демантију другог крила „Покрета” да нису учествовали у овом догађају, инцидент ће остати забележен као један у низу које последњих година изазивају присталице десничарских група и организација и коме је управо придодат и овај у коме је учествовао Вељко из „Образа”.

Нерегистроване или регистроване као невладине организације, углавном се препознају као сродне и често сврставају у исти кош као неонацистичке, фашистичке, националистичке... Републичко тужилаштво, међутим, нема никакав списак по коме би их класификовало нити има њихову прецизну евиденцију. Једино су крајем 2005, после упада чланова „Националног строја” на Филозофски факултет у Новом Саду и прекидања трибине о антифашизму, МУП Србије и Одбор за безбедност Скупштине Војводине издали заједничку информацију о деловању неонацистичких организација у покрајини, наводећи да су „Национални строј”, „Крв и част”, „Расоналисти” (Расни националисти) и скинхедси неонацистичке организације, а „Образ” клерофашистичка.

Томо Зорић, портпарол Републичког тужилаштва, каже за „Политику” да се ова институција бори против организација које шире националну, верску и расну мржњу и нетрпељивост и оцењује да је „Национални строј” фашистичка организација, што се види из њеног програма и статута објављеног на Интернету.

– Примера ради, „Национални строј” своје припаднике упућивао је у то да ова организација шири појам националне слободе, социјалне правде и расног идентитета, чији је циљ очување и препород здравих вредности српске нације као саставног дела беле расе и духовни и умни напредак сваког појединца унутар наше нације – истиче Зорић додајући да тужилаштво није могло да тражи брисање из регистра „Националног строја” јер он није регистрован, али је од Уставног суда тражило да се забрани деловање те организације.

Зорић напомиње да организације које шире расну нетрпељивост нису допуштене нашим законом и самим тим постоји и кривично дело ширења националне и верске мржње и нетрпељивости. Али…

– Немојте никада да поистовећујете десничарску организацију са организацијом која шири верску и расну мржњу и нетрпељивост. Десничарске странке и организације постоје у свим модерним државама света, а сасвим је друго питање фашизма, нацизма, верске и расне нетрпељивости – указује Зорић.

Председница Фонда за политичку изузетност Соња Лихт каже да организације попут Покрета „1389”, „Националног строја” или „Образа” не утичу на политички живот директно, али утичу на кварење опште атмосфере и утичу на осећање несигурности код људи. Истичући да се мора правити разлика између оних који остају само на речима и оних који показују било какав облик насилног понашања према било коме (Ромима, министрима…) и да ови други апсолутно морају сносити законске последице за своје понашање, она оцењује да се очигледно у Србији недовољно процесуира насиље уопште, па, према томе, и то насиље.

– Немамо довољно јаку правну државу која би то чинила, али уосталом, видите – и Давидовића су пустили на слободу у Италији. Нажалост, живимо у времену у коме се крајње десничарске, па и фашистичке организације умножавају и то не само код нас него и у другим земљама и не само у транзиционим него и у земљама етаблиране демократије – зато што криза погодује таквој врсти организације – каже Соња Лихт.

Једини начин на који се друштво и организована држава с тим може изборити, како каже Соња Лихт, јесте да се кроз процес образовања и у свим другим видовима јачају вредности демократског, хуманог, отвореног друштва. А они који прибегавају насиљу морају се врло озбиљно и ригорозно процесуирати.

Ђорђе Вукадиновић, уредник часописа „Нова српска политичка мисао”, оцењује да је до сада утицај ових организација био врло лимитиран, маргиналан и само се вештачки подгрева и понекад ствара утисак о њиховом великом утицају и снази онда када то одговара потребама озбиљних играча на политичкој сцени.

– Конкретно, када је потребно направити неку кампању или утисак да у Србији дивља екстремизам и фашизам, онда се њима приписује велики утицај. Када те потребе нема, онда се враћају и остављају на маргини чак и оне њихове активности које би некад заслуживале медијску пажњу. Рецимо, потпуно маргиналан случај и појава Горана Давидовића и „Националног строја”, периодично се и систематски подгрева, медијски и политички, кадгод то одговара неким странкама и невладиним организацијама које се стварно или наводно боре против нацизма и екстремизма у Србији – истиче Вукадиновић.

М. Дерикоњић
Б. Баковић